Društvo i ekonomija
26. 10. 2024. 16:06 14
KAKVU NAM HRANU PRODAJU Trovanje na domaći način
Hrvati su nam nedavno vratili kisele krastavce koji su posebno birani za izvoz. Posebno birani krastavci njima ne valjaju, a treba da je neuporedivo bolje od otpada koji ostaje nama. Ali, ne odgovara visokim standardima koje je postavio uvoznik štiteći svoje potrošače. Šta su to visoki standardi? Da li nama ovde prodaju i crkotine? Za nas se ovde izdvaja proizvod najgoreg kvaliteta. Obećavaju, biće bolje, samo da se uskoro začuje groktanje kontingenta nemačkih svinja. A, gde odoše naše ? Nema više ni natpisa - "posebno birano za izvoz". Za nas se ovde izdvaja proizvod najgoreg kvaliteta.
Navukla se "moćna Srbija" na kilogram šećera, flašu ulja, kesu testenine, paštetu, konzervu sardina, mesni narezak, dve kokošje supe (Podravka - budi Srbin), to je Srbija Aleksandra Vučića. Ali, siromašni nešto osećaju, sprema se. Daj samo danas. Kakav rok trajanja.Još jedna pošiljka poljoprivrednih proizvoda iz Srbije vraćena je sa granice - ovog puta reč je o krastavcima, koji su sadržali pesticid hlorpirifos. Pošiljka krastavaca iz Srbije zaustavljena na hrvatskoj granici zbog, kako se navodi na sajtu RASFF-a, pronađenog hlorpirifosa, a tovar iz Srbije je označen kao potencijalno rizičan. Prošle godine u ovo vreme RASFF je objavio da su sveži krastavci iz Srbije predviđeni za tržište Slovenije takođe zaustavljeni na granici. U njima je pronađen fungicid metalaksil, a nakon kontrole na granici odlučeno je da se krastavci unište Pre toga, prošlog avgusta, tovar srpskog čipsa nije distribuiran u Hrvatskoj, jer je sadržao visok nivo kancerogenog akrilamida.
Nedugo zatim, sa hrvatske granice vraćene su i breskve u kojima je pronađeno više pesticida nego što je dozvoljeno. Takođe, početkom jula sa granice sa Slovenijom vraćene su breskve proizvedene u našoj zemlji, zbog visoke koncentracije pesticida hlorpirifosa. Krajem avgusta, sa granice sa Hrvatskom, zbog ostataka pesticida hlorpirifosa i potencijalnog rizika po zdravlje, vraćene su i šljive iz Srbije. Mesec dana ranije, sa iste granice nazad je stigla pošiljka dimljenog lososa zbog bakterije koja izaziva listeriozu. A i jedan domaći proizvođač obavestio je potrošače da povlači dve serije blagog ajvara od 550 grama sa srpskog tržišta. Opoziv proizvoda učinjen je zbog mogućnosti prisustva stranog tela.Kupovina mesa za kućne potrebe je težak posao. Opasan poduhvat za one koji i dalje misle da svinje slobodno šetaju našim šorovima. U prodavnici uvek prvo naletite na pile sa podočnjacima. U frižideru mesare je više suprotstavljenih aroma izmešanih na najgori način. Verovatno je počivše pile suviše dugo putovalo do ekskluzivnog marketa. Namučilo se. Stiže iz jedne poznate živinarske farme, odmah pored stadiona FK Partizani iz Tirane. Prasetina, okićena plastičnim lišćem iz neke kineske prodavnice liči na mučene vojnike iz filma "Lovac na jelene".Ni druga mesa, junećeg, goveđeg ili svinjskog porekla ne ostavljaju utisak "pojedi me". Mrtvačko bledilo mesa nestaje pred naslagama leda, koje prodavci reanimiraju za presudan susret sa kupcem, željnog domaćeg proizvoda. Činjenica je i da nam neprekidno govore da treba da konzumiramo domaće proizvode. Tu dolazimo do trapa našeg nasušnog: otkud recimo domaći "tetovac" u Kazahstanu, kad oni i ne znaju gde je to Tetovo. Kako je kineski beli luk ili pasulj, veličine jedne ručne bombe tipa "kragujevka", postao naš proizvod. I, da. Gde, bre, odoše naše svinje i kokoške ?
Kažu upućeni, uskoro ćemo mi i hleb da uvozimo. Ostaju nam samo domaće mrvice.
Komentari 14
ostavi komentar