Dogovarali cene: Komisija pokrenula postupak protiv trgovinskih lanaca Delez, Merkator S, DIS i Univereksport

Komisija za zaštitu konkurencije je 10. oktobra pokrenula postupak protiv društava Delez Srbija (vlasnik Maxi prodavnica), Mercator S, Univereksport i DIS, zbog povrede konkurencije na tržištu zaključivanjem restriktivnog sporazuma, odnosno dogovaranjem istih cena za određene proizvode.

- Komisija je izvršila nenajavljeni uviđaj u njihovim prostorijama, a nenajavljni uviđaj je istovremeno izvršen i u poslovnim prostorijama društva Cenoteka, kao trećeg lica. Postupak je pokrenut zbog osnovane pretpostavke Komisije da su pomenuti trgovinski lanci izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije - navodi se u saopštenju Komisije.

Komisija, kako se ističe, sprovodi sektorsku analizu stanja i uslova konkurencije na tržištima određenih prehrambenih proizvoda na teritoriji Republike Srbije u periodu od 2018. do 2022. godine. Kako su pojedini nalazi uslovili potrebu za daljom i detaljnijom analizom, Komisija je ispitivala uslove konkurencije na tržištu maloprodaje za veći broj prehrambenih proizvoda.

- Detaljnija analiza je izvršena praćenjem odabranih proizvoda kod maloprodavaca protiv kojih je pokrenut postupak, a koji, prema javno dostupnim podacima iz finansijskih izveštaja koje objavljuje Agencija za privredne registre Republike Srbije, ukupno čine preko 50 odsto tržišta maloprodaje na teritoriji Republike Srbije. Tako je Komisija, tokom više meseci praćenja kretanje cena za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene identične - stoji u saopštenju.

Nakon toga Komisija je za 45 proizvoda tokom avgusta 2024. godine upoređivala cene kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca.

- Na osnovu svih sporvedenih analiza Komisija je izvela sledeće zaključke: Tržište maloprodaje u Srbiji je ostvarilo je vrednosni rast u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad, u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka. U periodu od 2016. godine do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti posmatranih učesnika na tržištu, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti - navodi Komisija.

Takođe, u periodu višemesečnog praćenja (april - septembar 2024. godine) redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke, konstatuje se u saopštenju.

- Vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda se neznatno razlikuje između stranaka u postupku, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke - dodaje se.

Kolike su marže

U zaključku objavljenom na sajtu Komisije navodi se da je posmatrana i bruto marža ostvarena u periodu od 2016-2023. godine.

- Bruto marža predstavlja razliku između prihoda od prodaje robe (neto prihodi) i nabavne vrednosti prodate robe. Ovaj pokazatelj pokazuje koliko je trgovac zaradio nakon što je oduzeo direktne troškove nabavke prodatih proizvoda. Kao i kod prihoda od prodaje robe, kod stranaka u postupku konstatovan je rast bruto marži u periodu od 2016. godine kada je iznosila 35 milijardi dinara do 2023. godine kada dostiže iznos od 87,4 milijarde dinara - navodi se u zaključku.

U analizi je, kako se objašnjava, pri izračunavanju i prikazivanju trgovačke marže, korišćena i stopa bruto marže od nabavne vrednosti.

- Ovaj pokazatelj odražava odnos između bruto marže i nabavne vrednosti prodate robe, što daje jasan uvid u profitabilnost maloprodavaca u odnosu na njihove troškove nabavke. Komisija je konstatovala kontinuiran rast stopa bruto marži od nabavne vrednosti koja je 2016. godine kod stranaka u postupku u proseku iznosila 19% dok je 2023. godine bila 38% - navodi Komisija.

Analiza poslovne dobiti stranaka u postupku pokazuje, navodi se, takođe trend rasta u periodu od 2016. do 2023. godine.

- Zbirna poslovna dobit stranaka u postupku 2016. godine iznosila je 3,7 milijardi dinara, a 2023. godine je dostigla iznos od 18,6 milijardi dinara. Ovaj trend ukazuje na rast profitabilnosti trgovinskih lanaca. Pored prethodno pomenutih finansijskih pokazatelja, Komisija je imala u vidu i promene na tržištu maloprodaje u smislu ulaska novog "igrača" na tržište 2018. godine. Ova okolnost je vodila pretpostavci da će, usled povećanog konkurentskog pritiska, doći do smanjenja cena i pritiska na marže postojećih trgovinskih lanaca, a samim tim i do smanjenja njihove profitabilnosti. Međutim, suprotno očekivanom, cene su rasle iznad inflacije, prihodi su rasli brže od troškova, što je rezultiralo rastom marži, a poslovna dobit stranaka u postupku je imala trend rasta - navodi Komisija.

Praćenje cena proizvoda

Komisija je u periodu od kraja aprila 2024. godine do 19. septembra 2024. godine pratila kretanje cena za 35 izabranih proizvoda u sledećim maloprodajnim lancima: Dis, Merkator, Deleze i Univereksport.

- Zaključci izvedeni nakon analize prikupljenih podataka će, ilustracije radi, biti izneti za sledećih osam proizvoda koji su bitni elementi u prosečnoj potrošačkoj korpi i čije cene imaju direktan uticaj na kućni budžet potrošača: jogurt IMLEK Balans+ 1kg, mleko IMLEK 2,8 mm 1l, ulje DIJAMANT 1l, brašno SENTELLA glatko T-400 1kg, šećer SUNOKO Kristal beli 1kg, jaja L klasa 10/12 , kafa GRAND Gold 200g i BANANE 1kg - stoji u zaključku.

Redovne cene svih pobrojanih proizvoda kod svih posmatranih maloprodavaca su, zaključeno je - iste ili slične, uz različite uslove nabavke.

- Isti zaključak se može izvesti i kada su u pitanju akcijske cene - konstatovala je Komisija.

Gde je jeftinije

Kao osnov za ovu analizu, navodi Komisija, izabrana je prosečna potrošačka korpa tročlanog domaćinstva, na bazi koje je identifikovano 45 proizvoda koji će biti predmet posmatranja, a koji su u potpunosti uporedivi (isti proizvođač, isto pakovanje i sl.).

Pri tome, Komisija ističe da nije posmatrala samo maloprodajne cene, već je od svih dobavljača (proizvođača, uvoznika…) za odabrane proizvode pribavila i komercijalne uslove pod kojima je svaki posmatrani maloprodavac pojedinačno nabavljao predmetne proizvode.

Na taj način Komisija je ocenila da različiti posmatrani maloprodavci imaju različite uslove nabavke za identične proizvode.

S obzirom na to da nabavna cena proizvoda predstavlja najznačajniji deo prodajne cene, ocenjeno je da nije postojao opravdan osnov za postojanje identičnih ili sličnih maloprodajnih cena kod različitih maloprodavaca.

Presek cena je izvršen u periodu od 23. do 30. avgusta 2024. godine, a poređene su cene koje su važile u tom periodu kod ova četiri trgovinska lanca, uz dodatak još jednog maloprodavca - Cash&Carry PLUS.

- U periodu u kojem je pravljen presek cena, od ukupno 45 proizvoda koji su bili predmet analize, u Maksiju (Delez) je na akciji bilo šest proizvoda, u Idei (Merkator) 10 proizvoda, dok je u Univereksportu devet proizvoda bilo ponuđeno po sniženoj akcijskoj ceni. Posebno se ističe DIS, gde je čak 15 proizvoda bilo na akciji. Suprotno tome, Cash&Carry PLUS nije imao nijedan proizvod na akciji. Kada je u pitanju vrednost potrošačke korpe kod stranaka u postupku ona je bila neznatno različita i kretala se u rasponu od 35.161 do 38.830 dinara , s tim da je vrednost najniža kod maloprodajnog lanca koji je u tom momentu imao i najveći broj proizvoda na akciji. U slučaju da je vrednost potrošačke korpe računata na bazi redovnih cena, ova razlika bi bila još manja. Znatno niža cena potrošačke korpe (30.523 dinara) je u maloprodajnom objektu Cash&Carry PLUS, za koji je utvrđeno da, u odnosu na ostale analizirane maloprodavce, ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke posmatranih proizvoda - ističe Komisija.

Poziv za dostavljanje informacija

Komisija je na osnovu svega utvrđenog, kako se ističe - "osnovano pretpostavila da su pokazatelji konstatovani na tržištu maloprodaje rezultat odsustva međusobnog konkurentskog pritiska posmatranih maloprodavaca, odnosno da su navedena društva zaključila restriktivni sporazum iz člana 10. Zakona". A to je, navodi se, utvrđeno naročito na osnovu toga što je kod posmatranih proizvoda jedini oblik cenovna konkurencija, koja u uslovima istih redovnih, pa i istih akcijskih cena izostaje u potpunosti.

- Komisija koristi priliku da ukaže na to da u svom radu, naročito za dokazivanje tajnih, zabranjenih sporazuma, ima na raspolaganju različite mehanizme, a za koje je neophodan i određeni stepen poverljivosti. Iz tog razloga nije u mogućnosti da javno saopštava svoje eventualne namere za postupanje u konkretnim slučajevima, kako ne bi došlo do kompromitovanja postupka. Iz istog razloga ni ne komentariše nastupe u medijima niti objave pojedinaca ili organizacija, bilo tačne bilo netačne, kako ne bi bio poslat "signal" učesnicima na tržištu i ugrožen postupak pred Komisijom - navodi se u saopštenju.

Komisija je pozvala sve koji raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u ovom postupku, da ih dostave Komisiji za zaštitu konkurencije.