Ko u nazivu firme želi reč "Srbija" - mora DEBELO da plati!

Naime, da bi neko iz bilo koje pobude želeo da firmu nazove imenom svoje domovine ili države u kojoj trenutno posluje, mora da plati taksu Ministarstvu privrede, koja iznosi nešto više od 5.500 evra, kad se preračuna u evre.

Ni ova pozamašna svota nije garancija da će neko ko se "zainatio" da mu se firma, restoran ili udruženje zove Srbija uspeti tako i da je nazove. To će moći samo oni kojima Minisatrstvo privrede da saglasnost, a to su uglavnom odabarana uspešna preduzeća i kompanije koje svojim poslovanjem doprinose ugledu države.

Oni koji nemaju nikakve šanse da novoosnovanu firmu nazovu po Srbiji su preduzetnici, uglavnom ugostitelji, jer po novim propisima oni na to više nemaju pravo. Ono će ostati u imenu samo onih preduzetničkih radnji i firmi koje su osnovane davno po starim propisima.

Mnogi smatraju da je ova praksa naplaćivanja takse na reč Srbija i te kako loša i da sprečava istinske patriote da firmama daju ime zemlje koju vole. Jedan od njih je i Bratislav Ilić, vlasnik restorana "Srbija" iz Kuršumlije.

- Moj motiv da restoranu dam ime Srbija je čista ljubav. Nema tu ničega nacionalističkog, samo iskreno volim svoju domovinu. Volim ime Srbija i kada sam 1985. godine otvarao restoran, razmišljao sam kako da ga nazovem. Pre toga je moj otac držao restoran koji se zvao Kopaonik. Ne sviđa mi se to što se sad ime naplaćuje, ne vidim razlog za to. Zašto bi se naziv domovine naplaćivao, zašto to mora da bude debelo plaćeno - kaže Ilić.

On smatra da bi bilo dobro da se što više firmi zove Srbija.

- Imamo i reprezentaciju Srbije i svi volimo ime Srbija. Ima i u Nišu restoran Srbija i Stara Srbija i volim da uđem u njih. Idem i u druge restorane, ali kad vidim da se neki zove Srbija, ja volim da uđem u njega - ističe Ilić.

Ime Srbija u nazivu firme danas uglavnom imaju javna preduzeća i ogranci i predstavništva stranih kompanija, banaka i različitih umetničkih i sportskih udruženja, kojima iznos takse očigledno nije previsok.