MUKE PROSVETARA Brnabić i Mali NISU BILI na času

Šta je režim radio skoro 12 godina? Izašle su generacije polupismenih i njima do sada to nije smetalo. Naprotiv. Još na prvoj Godišnjoj konferenciji o obrazovanju, tadašnja premijerka Ana Brnabić nam je, svesno ili ne, predočila shvatanje obrazovanja od strane ljudi na vlasti: infrastruktura, zgrade, klupe, informacioni sistem, koji povezuje sistem obrazovanja i tržište rada, brzi internet. Ali, Brnabić u svemu tome nije našla mesta za decu i nastavnike. A o čemu onda da pričamo?

Mogla je Ana ponešto da čuje od poniženih prosvetnih radnika, ali slabo ona komunicira na toj liniji, nema tu političkih poena. Traže se samo poslušni automati kojima ne treba ništa, ni plata, ni stan, ni nada da će biti bolje. Takvi uvek mogu biti upotrebljeni za najviše ciljeve. Opasna igra, unutar sistema koji je razoren do temelja.

Pristojna vlast gleda da bedu smanji, ovoj vlasti je u interesu da bedu širi. Teza o slabom društvu u kome narod od vlasti očekuje da nešto dobije, društvu koje nema dovoljno integriteta da brani svoje institucije, ima svoje uporište u stvarnosti, koju brižljivo neguje SNS. Gotovo je nemoguće odrediti ideološku poziciju SNS-a, u kojoj su se okupili i oni s koca i oni s konopca. Međutim, njena ekonomska politika definitivno je zasnovana na samo njihov način deregulisanom neoliberalizmu, tačnije, "patriotski" rečeno, drpi šta možeš i to što pre.

Svoje nikakvo ekonomsko iskustvo Siniša Mali čuva kao intimnu tajnu koja se, kao zajednička propast, razrešava između njega i Aleksandra Vučića. Samo se traži javni model da sve što čine, proglase pobedom. Neke zemlje već su pokušale da uvedu sličan sistem, ali takvi potezi nisu ni približno dovoljni da smanje udar na kućni budžet potrošača u uslovima ekonomske krize. U našem slučaju reč je o loše probranim artiklima i "klasičnoj političkoj propagandi". U glavi Siniše Malog je ideja: jedi što ti vlast servira i ne pitaj za bedu.

Upitan svojevremeno da li ima omiljenog ministra, Aleksandar Vučić je izdvojio Sinišu Malog. Siniša Mali, njegov glavni operativac Beograda na vodi ima zaista revolucionarni zaokret u naučnom mišljenju i pisanju. Istorija nauke delila bi se nadalje na dva perioda - pre i posle Malog. Zato Mali, kao udarna pesnica režima za disciplinovanje akademskih radnika, u novom talasu pritisaka "udara" prosvetare i Univerzitet tamo gde su najtanji - po novcu. A njegova školska drugarica Ana Brnabić? Ona i njen šef javnost prihvataju samo pošto je totalno potčine. To je uostalom prvobitna slika o sebi koju želi da nametne. Zato su i uzaludni pozivi prosvetara da im se pridruži.U međuvremenu nastavlja da izmišlja priče sa providnom namerom da javnost njenog šefa identifikuje sa Zoranom Đinđićem kao modernizatorom Srbije. Nema smisla pitati se o integritetu i doslednosti Ane Brnabić. Ona u Vučiću vidi borca, možda i junaka njenog političkog života, a on se kao šef nezadrživo i po cenu sebe bori za srpsku stvar. Njeni heroji nisu nastavnici iz Pete beogradske. Brnabić se zapravo uhvatila u kolo šarolikog društva patetičnih, ali ratobornih novoradikala, koji na silu boga hoće da šire pozitivnu sliku o Srbiji u svetu, a zapravo lažu i mažu o postojanju tobožnje normalnosti čak i tamo gde je, nažalost, u ovoj zemlji nema ni od korova.

Radi se o dramatično pogrešnom shvatanju odgovornosti prema zemlji. Brnabić i Mali o tome ništa ne znaju, taj čas su propustili.