Država gasi javna preduzeća, Pošta i Srbijagas biće AD: Imovina direktora postaje tajna

Elektroprivreda Srbije transformisana je iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo u aprilu prošle godine, što je u delu javnosti izazvalo sumnju da se sprema privatizacija. To se i dalje nije desilo. Ipak, razlike u poslovanju su vidljive. Više ne znamo šta od imovine imaju direktor i članovi Nadzornog odbora, kao ni koliko oni zarađuju, a EPS je u jednom trenutku poslovnom tajnom proglasio čak i podatke o najvećim dužnicima za struju.

Očigledno je to bio samo početak, pošto se isto sprema drugim velikim državnim preduzećima.

Pre nedelju dana stupio je snagu Zakon o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, koji predviđa transformaciju svih državnih javnih preduzeća u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću. Vlada Srbije sada je usvojila i Uredbu o kriterijumima za izbor pravne forme u koju će se transformisati ta preduzeća - dakle, da li će biti AD ili DOO.

U AD biće transformisana ona javna preduzeća koja ispunjavaju jedan od tri kriterijuma - da imaju više od 250 zaposlenih na neodređeno vreme, da im je poslovni prihod u prethodnoj godini bio veći od 40 miliona evra ili da obavljaju tehnički i organizaciono složene delatnosti ili delatnosti preko poslovnih jedinica na teritoriji Srbije. Javna preduzeća koja ne ispunjavaju ove uslove biće transformisana u DOO.

Na primer, JP "Pošta Srbije" je u 2023. godini imalo više od 266 miliona poslovnih prihoda, ali i više od 14.000 zaposlenih. To znači da će "Pošta" neminovno postati AD. S druge strane, recimo, "Zavod za udžbenike" ima 197 zaposlenih, a tokom prošle godine imao je oko 3,6 miliona poslovnih prihoda, što znači da je ovo preduzeće biti transformisano u DOO.

Velika javna preduzeća koja će biti transformisana u akcionarska društva su još i "Srbijagas", "Putevi Srbije", "Srbijavoz"...

Inače, javna preduzeća imaju rok od 30 dana od stupanja na snagu Uredbe da nadležnom ministarstvu dostave inicijativu sa predlogom pravne forme.

Preduzeća će poslovati još netransparentnije

Jedan od prvih problema koji se primećuje jeste činjenica da direktori AD i DOO ne moraju da prilažu izveštaje o prihodima i imovini Agenciji za sprečavanje korupcije, na šta ukazuje i programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

- Ni direktori, ali ni članovi nadzornih odbora, skupština akcionara, pa ni v.d. direktora neće morati da da prilažu izveštaje, a to će se promeniti jedino kada se promeni pojam javnog funkcionera u Zakonu o sprečavanju korupcije - kaže Nenadić.

Dalje, problem na koji ukazuje, a koji i dalje nije rešen su zloupotrebe državnih preduzeća u partijske svrhe. On naglašava da, iako postoje zakonski mehanizmi koji bi ovo sprečili, oni očigledno nisu dovoljni.

Novi kriterijumi za izbor direktora

U novom Zakonu o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije određeni su i novi kriterijumi za izbor direktora, koji suštinski neće menjati ništa, jer se novi propisi ne razlikuju bitno od dosadašnjih. Sada je doneta i uredba kojom se postavljaju "dodatni uslovi". Jedan od tih uslova je direktor bude državljanin Republike Srbije, a drugi da je reč o "licu dostojnom javnog poverenja". Inače, smatra se da je lice dostojno javnog poverenja ono koje nije bilo kažnjeno za privredni prestup i protiv koga nije stupila na pravnu snagu otptužba za privredni prestup.

Među uslovima koji su određeni Zakonom o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu države, međutim, nema onog koji se odnosi na zabranu direktorima da budu članovi organa političke stranke. To po novom zakonu, dakle, neće biti prepreka za ovu funkciju.