Kako najjeftinije da prođete tokom grejne sezone

Ekipa portala Mondo istraživala je koji vid grejanja je najjeftiniji u Srbiji, kako možete da uštedite i istovremeno dobro se ugrejete tokom zime.

Pada cena peleta

Ponovo se traži pelet, jer je cena značajno pala u odnosu na prošle grejne sezone. Na jednom stovarištu u predgrađu Beograda rekli su da se ne plaše nestašice, jer su zalihe pune i oni spremno čekaju kupce.

- Kod nas je najpopularniji bukov pelet, čija tona košta 24.760, odnosno paleta 26 hiljada (tu onda bude oko tona i 60-100 kilograma preko). U Srbiji se inače za proizvodnju najviše koriste bukovo drvo i topola, ali i četinari (jela, bor i smrča). Bitno je, kada kupujete, da procenat četinara iskorišćenog za pelet bude manji u odnosu na drvo (u ovom slučaju bukva). Na tržištu ima i lošeg peleta, pa nam često dolaze ljudi kojima je napravio problem sa kotlovima, baš zbog lošeg sastava - kaže upravnik stovarišta.

Bukva bez kore spada u najskuplje i za tonu ovog peleta potrebno je izdvojiti 28.580 dinara, odnosno za paletu 30 hiljada. Viša cena podrazumeva i bolji kvalitet, a samim tim je na dnevnom nivou manja potrošnja, pa tona ovog peleta traje duže nego ostale.

Postoji sajt sa kog možete kupovinu i isporuku dogovoriti pozivom ili onlajn putem, ali oni određene vrste peleta već nemaju na stanju jer je, kako kažu, kod njih potražnja nešto veća.

- Mi kupce obično savetujemo da je nabavka isplativija van sezone, jer su cene tada najniže, a razlika u cenama može da varira između 30-40 eura po toni. Kupci na taj način mogu da ostvare značajnu uštedu novca. Pelet je pakovan u džakove po 15 kg, i na paleti ima 70 džakova ili 1050 kg peleta - objasnili su.

Koliko je peleta potrebno za sezonu?

- Odgovor na ovo pitanje zavisi od mnogih faktora kao što su klimatski uslovi, kolika je površina koju želite da zagrejete, koja je željena temperatura, kakva je izolacija samog objekta ali je u proseku oko 15 kg peleta potrebno za zagrevanje 1 m3 prostora. To praktično znači da je za stambenu jedinicu površine 100 m2 i visine 2,7 m potrebno oko 4 tone peleta za sezonu, ukoliko je dobrog kvaliteta - objasnili su majstori jedne kompanije i dodali da jedna tona peleta menja 3 - 3,5 metara drveta.

Drva najčešći izbor za grejanje

Kubik drva na stovarištima u i oko Beograda košta 8 hiljada, a ukoliko želite da vam dopreme već isečena drva i spremna za loženje, za to ćete morati da izdvojite 9.200 (po kubiku). Za kuću od 70 kvadratnih metara, kako je rekla jedna čitateljka, bilo je potrebno između 8 i 10 metara bukovog drveta i dodala da je njena kuća u potpunosti pokrivena izolacijom i dobrom PVC stolarijom, što je dodatni plus u ovom slučaju.

- Iscepana hrastova ili bukova drva, na paleti u koju staje 1,8 - 2 metra, košta 16 hiljada dinara, sa sve našim prevozom - kažu sa jednog od oglasa koji nudi prodaju ogreva, a za istu cenu možete odabrati i kombinaciju dve vrste.

Prema dostupnim podacima, više od 700.000 domaćinstava u našoj zemlji se greje na drvo, a njegova cena je ovog leta prihvatljiva za mnoge potrošače. Najjeftinije ogrevno drvo je na jugu Srbije gde se kreće već od 55 evra po kubiku za bagrem, a ukoliko vam prodavci ne dovoze do adrese metar može da se nađe i za 50 evra. S druge strane, cene u Vojvodini su znatno više i kreću se do čak 9.500 dinara u Novom Sadu.

Ugalj u kombinaciji sa drvima

Cene se, zavisno od vrste uglja, kreću od 18.000 do 28.000 dinara sa prevozom. U normalnim uslovima zavisno do kvadrature koja se greje za jednu grejnu sezonu je potrebno od tri do pet tona uglja.

Na jednom stovarištu rečeno je da je cena, sa troškovima transporta, za mrki ugalj za kotlove od 19.000 do 25.000 dinara. Nešto jeftinija varijanta je samostalno organizovanje transporta, ali kažu da se na nju retko ko od kupaca odlučuje, jer je dosta komplikovan proces.

Koliko košta grejanje na struju?

I dalje se veliki broj domaćinstava u Srbiji greje na struju. U zavisnosti od kvadrature, računi za jednu sezonu sa ovakvim grejanjem, treba da izvodijite od 50.000 do 150.000 dinara. Ovakav način grejanja ima svoje prednosti i mane.

- Struja je poskupela i to je jedan od minusa ovakvog načina grejanja. Dolaziš uvek u hladno i moraš da čekaš da se kuća zagreje, dok većina ljudi uz pomoć TA peći greje samo jednu prostoriju ili je koristi za male stanove. Trudim se da peć uključujem dok je jeftinja struja, ali često je to neophodno i tokom dana i tokom noći. Dopunjavanje TA peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 44 odsto. Peć lepo greje i super je što troškovi ne postoje tokom godine. S druge strane, teško je sav keš gurnuti odjednom - kaže Aleksa Ružić.

Svoje iskustvo podelila je i čitateljka koja stan od 65 kvadrata greje na struju. Kako je rekla, peć "puni" samo tokom jeftinog perioda, a računi joj u proseku iznose između 14 i 16 hiljada, tokom zimskih meseci.

Analiza Agencije za energetiku Republike Srbije AERS

Prema računici Agencije za energetiku Republike Srbije, koju je uradila za grejnu sezonu 2024/25.

Za osnovu računice koristili su sledeći primer - za grejanje prosečnog stambenog prostora, površine od 60 kvadrata, na 20 stepeni u toku 16 sati 180 dana u grejnoj sezoni, potrebno je oko 9.000 kWh. Kako napominju iz AERS, navedeni iznosi obuhvataju samo troškove nabavke energenata, tj. goriva i ne obuhvataju investicione troškove za nabavku peći, ugradnju instalacije, ako i troškove pregleda i održavanja.

Kako je izračunao AERS, najskuplje grejanje ove sezone biće etažno grejanje na struju koje će koštati u proseku 200.000 dinara. Sa druge strane ako se odlučite na korišćenje "TA peći" trošak će vam biti drastično manji, pod uslovom da koristite samo jeftinu struju noću. U tom slučaju će vas ova zima koštati 81.700 dinara.

Ukoliko ne budete koristili samo jeftinu struju, trošak za grejnu sezonu raste 40 odsto i penje se na 113,6 hiljada dinara.