Nova školska godina, nova pravila: Šta je sve drugačije?

Psihološkinja Biljana Lajović kaže za RTS da je 25 đaka u odeljenju optimalan broj jer je to, kako ocenjuje, dovoljno velika grupa da mogu da se sprovode različite aktivnosti, a istovremeno dovoljno mala da bi svi učenici mogli da dođu do izražaja i nađu svoje mesto i da bi nastavnik imao vremena da posveti pažnju svakom.

Napominje da su pedagozi i psiholozi odavno tražili sa broj učenika ograniči na 25 po odeljenju.

Lajovićeva kaže da ne vidi negativne strane ove odluke.

- Nastavnik može da stigne da se bavi i razvojem odnosa u kolektivu, grupne dinamike, da više obrati pažnju na svako dete. Svaki aspekt o kome govorimo koji je važan - od obrazovnog do vaspitnog - zadovoljen je tom normom - ističe Biljana Lajović.

Govoreći o merama protiv nasilja u školama i da će se sprovoditi suspenzije od pet do 20 dana tokom kojih đak ne može da prisustvuje nastavi, a uporedo sa tim se vodi disciplinski postupak protiv učenika, Lajovićeva smatra da je to veoma izazovna mera.

- Suština suspenzije je izmeštanje deteta iz okruženja, a da se u tom periodu radi sa grupom dece koja su ostala, sa kolektivom, sa odeljenjem. Sa druge strane, nije suština da to dete samo ne ide u školu, nego da se sa njim pojačano radi na promeni oblika ponašanja, gde bi mogla da se posveti veća pažnja - kaže ona.

Kako napominje, ta suspenzija treba da bude dobro osmišljena i po propisu sprovedena mera.

- To znači da direktor škole napiše rešenje, da traži mišljenja Tima za zaštitu, da se vidi šta će se raditi s tim detetom u međuvremenu, da se obavesti Centar za socijalni rad - dodaje Lajovićeva.

Prema njenim rečima, to je ozbiljan korak koji zahteva veoma posvećenu, sistematično organizovanu priču u školi.

- Ne verujem da pre kraja godine možemo te prve efekte da vidimo, jer ne možemo na osnovu pojedinačnih slučajeva da donosimo zaključak.

Izmenama i dopunama krivičnog zakona je predviđena i zatvorska kazna u slučaju napada na zaposlene u obrazovanju i promene bi se odnosile samo na srednje škole, na đake starije od 14 godina.

Lajovićeva je navela da posledice svog ponašanja treba da snose deca u bilo kom uzrastu, ne u smislu kaznenih nego vaspitnih mera i da se više mora raditi na vaspitanju.

- Mislim da bi nam bilo značajnije da što bolje osmislimo prevenciju i rad sa decom, pa ćemo onda imati i manje potrebe da posežemo za tim kaznenim merama - kaže ona.

Psihološkinja napominje da kaznene mere po pravilu znače da je društvo nešto propustilo u prethodnom periodu.

"Uniforma ne može sakriti socijalne razlike"

Pravila oblačenja u školama nalažu da učenik dva puta bude opomenut, a da će mu nakon toga biti smanjena ocena vladanja. Lajovićeva o pravilima oblačenja kaže da su škole već imale mogućnost da donesu pravlnik ponašanja koji bi uključivao i oblačenje.

- Sad je samo dat zakonski okvir i svaka škola to mora da sprovede, ali mi se opet čini da je bolje da razgovaramo s decom - kaže Biljana Lajović.

- Deci treba objasniti zašto je važno da se dolazi obučen na određen način, zašto je važno uvažavati školu kao ustanovu, da se ne dolazi obučen kao da se ide na plažu, a onda i odrasli treba da se oblače primereno - dodaje psihologinja.

Kaže da je cilj ideje nošenja unifrormi da se ne vide socijalne razlike među đacima.

- Za mene to nije argument, jer deca odlično znaju ko je kakvog materijalnog statusa, sada postoje mnogi drugi pokazatelji toga osim oblačenja i koji se uniformom ne mogu sakriti.

Kao prihvatljivu opciju navodi zajednički rad dece sa nastavnicima kako bi osmislili bedž ili neki znak škole. Kao mogućnost, navodi i nošenje majice ili dukserice koje izgledaju tako da se oni prepoznaju i da se time gradi pripadnost određenoj školi.

Sa druge strane, kaže da bi to zahtevalo aktivno učešće dece, a tu se otvara i pitanje finansiranja takovog poduhvata.

Morate da imate i letnje varijante i zimske varijante i nekoliko komada te odeće i onda se postavlja pitanje ko će to da plati a time se, napominje, stvara začarani krug.