Društvo i ekonomija
21. 08. 2024. 13:37 1
Firma čiji su objekti srušeni u Savamali ima pravo na odštetu od države
Privredni sud u Beogradu nedavno je doneo međupresudu po kojoj su država Srbija, odnosno Ministarstvo unutrašnjih poslova, u obavezi da isplate odštetu firmi "Iskra", čijih su 17 objekata 2016. godine rušili fantomi u Savamali, otkriva Nova.rs. Presudom je, međutim, odbijena tužba u delu protiv Milenijum tima, Beograda na vodi i Grada Beograda i zbog toga će se "Iskra" žaliti Apelacionom sudu.
Prošlo je osam godina otkako su u izbornoj noći nepoznate osobe sa fantomkama i bagerima rušile objekte u Savamali, gde se gradi Beograd na vodi. Te noći građanima koji su bili prisutni nepoznati muškarci ograničavali su kretanje, vezivali ih, a policija nije odgovarala na pozive ugroženih osoba. Rušenja su nastavljena posle izborne noći.
Zbog rušenja u Hercegovačkoj vodi se više sporova, a najveći je pokrenula firma "Iskra", i to pred Privrednim sudom u Beogradu. Ona je tužila "Milenijum tim", Beograd na vodi, Grad Beograd i MUP, odnosno Republiku Srbiju i pred Sudom zatražila da (solidarno) isplate odštetu od 530,4 miliona dinara ili oko 4,5 miliona evra.
Posle višegodišnjeg suđenja prvostepeni postupak je okončan, a njime su odbijene tužbe protiv Milenijum tima, Beograda na vodi i Grada Beograda. Međutim, doneta je međupresuda u kojoj piše da postoji osnov potraživanja tužioca Iskra DOO Beograd prema Republici Srbiji, odnosno Ministarstvu unutrašnjih poslova. Na to je država uložila žalbu.
Advokatica Ana Matić, koja zastupa "Iskru", kaže za Nova.rs da to znači da je država odgovorna za štetu ukoliko međupresuda u tom delu postane pravosnažna, a žalba države se odbije.
- Kolika će visina štete biti, utvrdiće se u naknadnom veštačenju. Nastaviće se suđenje sa veštačenjem i tako će utvrditi visinu štete - navodi sagovornica.
Matić dodaje da će i advokati "Iskre" uložiti žalbu u roku od 15 dana, jer su tek dobili presudu, koja je inače doneta 28. juna ove godine. Ona kaže da je već jedna takva presuda bila oborena na Privrednom apelacionom sudu.
- Nisu bili jasni razlozi zašto se preostalih troje odbijaju - navodi advokatica "Iskre".
U samoj presudi, u koju je Nova.rs imala uvid, navodi se da se ne može isključiti odgovornost države za štetu, čak i nezavisno od pravosnažne presude kojom je policijski službenik Goran Stamenković pravosnažno osuđen za nesavestan rad u službi.
U njoj piše da je MUP shodno Zakonu o policiji odgovoran "za ostvarivanje bezbednosti, za organizaciju rada svojih policijskih stanica/ispostava i da u organizovanim ispostavama vrši policijsku delatnost koja podrazumeva i prevenciju do vršenja krivičnih dela i zaštitu lica i imovine".
"Za 2 sata rušenja bez ijedne policijske mere"
- Nema dokaza da je u noći 24/25. jun 2016. MUP kao organ za čiji zakoniti rad odgovara tužena (država) preduzeo mere koje je bilo dužan prema Zakonu o policiji i podpropisima. Izostanak preventivnog delovanja na sektoru, kao i ma kakve policijske zaštite, na lokaciji na kojoj je najmanje 20 NN lica sa fantomkama i radnom mehanizacijom porušilo veći broj objekata, ograničilo kretanje radnicima na obezbeđenju, ugrozilo ličnu i imovinsku bezbednost, ne može se podvesti ni pod jedan osnov koji bi isključio odgovornost tužene, koja u periodu dužem od dva sata (koliko je trajalo rušenje) nije preduzela niti jednu policijsku meru... - piše između ostalog u presudi Privrednog suda.
Inače, firma "Iskra" je tražila naknadu štete za 17 porušenih objekata (oko 1.330 kvadrata), kao i za zemljište ispod objekata i za redovnu upotrebu u površini od oko 14 ari, sve na adresi Hercegovačka 4-6. Kako ističe, svi porušeni objekti su izgrađeni 50-tih i 60-tih godina, a na tom mestu je društveno preduzeće "Iskra" godinama obavljalo delatnost trgovine ugljem i drugim ogrevom.
Kako je ranije rekla advokatica Matić, deo objekata je imao građevinske i upotrebne dozvole izdate 60-tih godina prošlog veka, a jedan deo je na dan rušenja bio u postupku ozakonjenja.
- Iskra doo je 2010. godine prodata sadašnjim vlasnicima u stečaju kao pravno lice, od strane Privrednog suda u Beogradu i stečajnog upravnika. Objekti su se izdavali u zakup za različite delatnosti, kao što su javno carinsko skladište, restoran, prodavnica, knjigovodstvene agencije…, a jedan broj objekata je koristio sam vlasnik. U objektima se u trenutku rušenja nalazila i kompletna poslovna dokumentacija, kancelarijski nameštaj, oprema za obavljanje delatnosti i slično - navela je ona.
Komentari 1
ostavi komentar