SAMO ZA JEDNU OSOBU Recept za rekonstrukciju srpske Vlade

Vlada Srbije je pre nepune dve nedelje obeležila 100 dana rada, a već se priča o njenoj rekonstrukciji za šest ili 12 meseci. Premijer Miloš Vučević rekao je da su promene u Vladi izvesne kako bi ministri imali "osećaj odgovornosti da nisu zacementirani u nekom ministarstvu". Kako je rekao, o tome je razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, pa će videti još "koje će to prolazno vreme biti" kada će "izaći sa predlogom moguće rekonstrukcije Vlade".

Ako već moraju da se brukaju, mora li to da bude baš tako očigledno? Dok ministri Vlade Srbije, koje građani plaćaju, nemaju šta da saopšte javnosti, tu je predsednik Srbije koji preuzima sav posao iz Vlade i koji je baš u svakom kabinetu - od finansija do ljudskih i manjinskih prava i unutrašnjih poslova. Ministarska pozicija u Vladi je pre i iznad svega politička funkcija. Za to mesto se ne traži nikakva naročita kvalifikacija, mada je u modernom društvu očekivano, s obzirom na činjenicu da je takvo društvo vrlo kompleksan sistem, da ministri budu kvalifikovani u oblasti koju ministarstvo pokriva. Više od decenije to kod nas nije pravilo.

Ko god sedne u ministarsku fotelju u Vladi Aleksandra Vučića, kojom faktički rukovodi preko daljinskog upravljača marke "Vučević", jasno navodi da ne prepoznaje nikakav problem u načinu na koji se Srbijom vlada i upravlja iz pomenutog centra moći. Biti na ministarskoj funkciji u vladi Aleksandra Vučića znači da si u svemu po meri i zamisli Aleksandra Vučića. Tačnije, politički apsolutno beznačajan i isključivo njemu koristan.

Kao po pravilu, niko od ministara nije naveo da će, kad zasedne u fotelju, zastupati građane. Naprotiv. "Trudiću se da opravdam poverenje svoje stranke, premijera i predsednika Vučića obavljajući časno i pošteno dužnost koja mi je poverena". To im je "zakletva", a u njoj nema mesta za narod. Oni se, kako je to i red u srpskoj Vladi, zaklnju stranci, predsedniku Vlade, a onda čak i predsedniku Srbije. Zato je smisao svake Vlade, koja se sastoji samo od imena njenih ministara, uvreda naroda.

Začudo, nikome od postojećih ministara ne pada na pamet da podnese ostavku. Kao da u politici nema nimalo dostojanstva, već se samo trči za funkcijama i privilegijama koje one donose. A kada dođe stani-pani, onda se malo ućutimo, dok sve ne prođe. Ostavke visokih zvaničnika nisu neuobičajene u ozbiljnim državama. Ostavka je često moralni čin, ali se on ne odnosi samo na ličnost funkcionera. Politička funkcija u državi ne donosi samo moć, nešto bolju platu i privilegije VIP ličnosti, već i spremnost da se preuzme odgovornost kada postane gusto.

E, to gusto ne može da se pokupi sa parčetom hleba.