KAO SVE IMAMO Srbi u Hrvatskoj kupuju svinjetinu

Prema popisu poljoprivrede, čije su prve brojke nedavno objavljene, reći da je proizvodnja stoke u Srbiji od 2012. naovamo desetkovana, bio bi eufemizam. Gotovo da nema kategorije koja nije urušena u poslednjih 11 godina. Od toga da danas imamo 182.000 goveda manje, 1,1 milion svinja manje i 4,7 miliona komada živine manje, oštar pad vidi se u svim segmentima, sem u jednom - broju pčelinjih košnica koji je u stalnom porastu, piše Nova ekonomija.

Možda baš zbog toga, te košnice dobijaju iznenađujući deo prostora u medijskim predstavljanjima rezultata popisa, ali pčele ipak ne mogu da pokriju najporazniji nalaz do koga se došlo: samo u poslednjih pet godina broj uslovnih grla stoke, jedinice koja sve životinje koje se koriste u ishrani, od krave do pileta, svodi na uporedivu veličinu, pao je za 20 odsto, prema prezentaciji Republičkog zavoda za statistiku. Plastično govoreći, od 2018. do danas ostali smo bez petine stočarstva. 

Goran Živkov, nekadašnji ministar poljoprivrede, navodi tri osnovna uzroka kontinuirane erozije srpskog stočarstva: kretanje broja stanovnika, politiku subvencija i sam način na koji se stoka proizvodi u Srbiji. Prvi razlog je objektivan, "jer nas je sve manje", pa i dinamika proizvodnje prati kako veličinu tržišta, tako i ljudske kapacitete koje agrar može da koristi. Popis je, recimo, pokazao da je poljoprivredna radna snaga za pet godina smanjena za 186.000 ljudi, sa 1,33 miliona na 1,15. Poređenja radi, 2012. na gazdinstvima smo imali čak 1,44 miliona ljudi. Međutim, druga dva uzroka direktno padaju "na dušu" vlastima koje upravljaju Srbijom poslednjih 12 godina.

- Mi smo do 2012. imali suficit u izvozu mesa, mleka, sireva i jogurta a onda, od 2012. godine, imamo deficit - kaže Živkov.

Iako ima razumevanja za veličinu problema sa kojim je vlast morala da se uhvati u koštac ("mi smo zatvoreno tržište koje se smanjuje", "već u startu je bilo teško održati stočarstvo"), Živkov nema sumnje oko toga da je upravo agrarna politika dovela do ishoda koji imamo danas. Pogrešno postavljene subvencije tu se pokazuju kao glavni krivac.

- Te 2012. uvedene su subvencije po grlu umesto dotadašnjih subvencija po hektaru. To je dolilo ulje na vatru i dovelo do ubrzanja pada stočarstva. Kada se uvede podsticaj po grlu, onda je čoveku važno samo da ima grlo, a produktivnost mu nije bitna. I onda imamo pad - kaže Živkov, dodajući da zato u Evropskoj uniji tip subvencija koji primenjuje Srbija, skoro da ne postoji.

Hrvatska je jedina to isto uradila "i uništila svoje stočarstvo“.

Za takav izbor, krivi neznanje ljudi koji vode srpsku poljoprivredu. Kako kaže, dotacije po grlu mogu dovesti do toga da firme, odnosno velike farme, povećaju svoju proizvodnju, ali u Srbiji, dominantan poljoprivredni subjekt je porodično gazdinstvo, a ne industrijsko postrojenje. A domaćin, kad ima 15 krava, kaže: "Što bih ja sad povećavao bilo šta kad već vozim mercedes".

Zato, dodaje, druge zemlje to ne rade.