SNS ne može PRISTOJNO DA VOLI Srbiju

Uvredljivo orgijanje u Srbiji, sa političkim manekenima koji su nepovratno vrednosno i socijalno oštećeni, pretvorilo se u nešto što je suština ideje ovdašnje vladajuće ekipe. Prezir svake ljudskosti, jer u takvom ambijentu oni više ne postoje. Sada su opet naprasno postali "mirotvorci".

Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije, nakon vesti o pokušaju atentata na predsedničkog kandidata i bivšeg šefa Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa, sa svog Iks naloga uputila je poziv i molbu "eliti u Srbiji i njihovim nezavisnim medijima" da vide kakve mogu biti "realne posledice mržnje koju svakodnevno promovišu i laži koje spinuju". Ubrzo joj je stigao odgovor.

- Ma, sram da vas bude. Nama biste sada da pripišete govor mržnje, huškanje, dehumanizaciju?! - napisala je na društvenoj mreži Iks Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde.

Paralelu između Trampa i Vučića povukao je i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić koji je najpre rekao da je atentat na Trampa "žalostan i tragičan dokaz kakve su posledice kampanje mržnje, pretnji i dehumanizacije jednog čoveka“.

- Nešto slično se sprovodi i u Srbiji, kroz napade na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovu porodicu - naveo je Dačić.

Mržnja režima prema građanima Srbije temelj je svake mržnje prema bilo kome. Srbija nije u stanju da definiše svoje probleme, niti da ih rešava. Mi se nalazimo u fukcionalnom haosu, koji neizbežno nastaje iz zarobljenog društva. Građani se nalaze pod okupacijom sopstvene vlasti. Sve što bi moralo da ima smisla, nastaje iz inercije, svi sistemi rade na nama nepoznat način i sve što bi moralo da bude u službi građana, nalazi se pred planskim urušavanjem. Samo su uvrede stabilne.

U vlasti su odgajani "jastrebovi" koji su zaduženi za puštanje ratničkih dimnih signala, mada iza snažnih i praznih izjava i simboličkih pretnji, ne stoji ništa osim parola, koje sve do jedne počinju sa "nećemo dozvoliti"… Sve navedene sekvence imaju smisla, kao heterogeni, ali živeći politički omnibus, deo apsurdne celine u kojoj uvreda postaje nezamenljiva stvarnost, inficirana sistemskim ludilom. U raspodeli svojih emocija, vlast može da čini šta joj se prohte. Može da voli koga hoće, da pristaje na koga mora, da toleriše sve sile kojima se klanja, da trpi sagovornike i druge koje prezire.

Notorna je istina da u našoj skupštini dominiraju prostakluk, govor mržnje, verbalno nasilje i situacije koje su na rubu fizičkih sukoba i da je ona takva kakva je jedan od glavnih generatora antagonizma u društvu. U svakoj funkcionalnoj parlamentarnoj demokratiji odgovorni za ovakav postupak izvesno bi snosili posledice u vidu smene sa funkcija. Ova Skupština Republike Srbije samo je još jedna ilustracija do kojih je razmera Srbija degradirana kao država. Tačnije, nema ništa od sadržaja koji jednu državu čine državom u 21. veku.