Kafedžije, pevaljke i sumnjivi tipovi - NOSIOCI NAPRETKA SRBIJE

San našeg vođe o Srbima kao nadnarodu, prima se zasad u pojedincima koji se već tako osećaju i tako se drže. Ovdašnja politika odavno je u raljama primitivne mitomanije. I nije tačno da nas niko ništa nije pitao. Nismo hteli da budemo pitani. Ćutimo i sada, osim kada kukamo. U prazno. Nećemo da pitamo, nećemo da tražimo, nećemo da zahtevamo. Gledamo svoja posla, ma koja ona bila, a i neka su na TV Pinku.

Na Jutarnjem programu TV Pink, u vreme kad normalan svet još spava, kod Jovane Jeremić granica apsurda otvorenih očiju pomerena je do krajnjih granica. Naime, atentat na bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa uživo u emisiji je komentarisao beogradski kafedžija Andreja Kesić. Nije bio posebno predstavljen, jer njega poznaju i u Donjem Klatičevu i u Ćićevcu. Tako je on i žiteljima Svrljiga detaljno pojasnio sve tajne svetske politike. Ranije su mediji objavili da je Kesić hapšen zbog krađe u Kaliforniji, tako da je postalo jasno šta ga je to kvalifikovalo da komentariše atentat na Trampa.

Srbija se od vladavine SNS-a bez ikakvog preterivanja može okarakterisati kao društvo medijskog linča. On se odvija po dobro uhodanom obrascu. Usmeren je prevashodno protiv onih koji su deklarisani kao politički oponenti sadašnjoj vlasti ili su kao takvi u jednom trenutku percipirani od strane iste te vlasti. Javni progon po pravilu započinje izjavama najviših nosilaca vlasti, a onda se kao glavni "izvođači radova" javljaju tabloidi i njihovi glavni urednici, uz svesrdnu podršku svih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

U vreme nastanka turbo-folka promovisana je politika ratovanja, za patriote su proglašeni mutni likovi, pevaljke su tako postale idoli mladima. I to traje i dalje. Zašto smo onda pristali da nas potčini vladajuća kasta? Da li je to naš  građanski nemar, nekultura i pristajanje na smrad jer su nas nekako uverili da nismo za bolje?

U društvu iskrivljenog sistema vrednosti logično je, nažalost, da se deca ugledaju na nasilnike poput Kristijana Golubovića, koji na državnim televizijama komentariše značaj očuvanja tradicionalnih srpskih porodičnih vrednosti. O važnosti braka, okružena decom, priča pevačica koja se do sada ćetiri puta razvodila.Takvo klonuće svake ideje, u kojoj viđamo pokušaj da se ljudi namagarče, i dalje je duhovni parametar polusveta okupljenog u ustajalom naprednjačkom leglu. Reč je, naime, o masovnoj distribuciji neukusa među potrošačima kojima takva ponuda omogućuje da se opredele. Naprednjački um je godinama lišen javne kreativnosti i bez ukusa je za bilo šta vredno. Odnos prema političkim protivnicima je definisan strahom od gubitka pozicija stečenih nezavisno od svakog pouzdanog merila kulture. Dakle, bljuvotina koja ne zaslužuje pažnju, osim što gadno bazdi na naručioce i zagađuje prostor.

Ali, u našim kućama gostuju opasne ličnosti koje se ne gase i drže decu, pa i odrasle u strahu i neprekidnoj napetosti. To je zlostavljanje kao navika i način života. Strah od budućnosti koju možda i nemamo.

Ponadajmo se da će jednoga dana sve će ovo biti prošlost, ako bilo šta od nje preostane.