Srpsko oružje za BRATSKU Ukrajinu protiv BRATSKE Rusije

Procedura dobijanja dozvola za izvoz oružja veoma je komplikovana. Potrebno je dobiti saglasnost tri ministarstva - odbrane, unutrašnjih poslova i trgovine, kao i Bezbednosno-informativne agencije. Već samim tim lako je zaključiti da su moguće razne privilegije za neke, ili eventualno "sankcije" za one koji su manje podobni.

U Srbiji je već nekoliko puta otvarano pitanje kako srpske rakete i municija dospevaju do Ukrajine. Prosto se nameće činjenica da Beograd kupuje podršku i naklonost Amerike i Zapada prodajući municiju Ukrajini. Jednostavno, ne trpe sankcije zog toga. Kako je nedavno objavio Fajnenšel tajms, Srbija je indirektno, preko drugih zemalja, od početka rata u Ukrajini u tu zemlju izvezla municiju u vrednosti od 800 miliona evra, a i sam predsednik Srbije je potvrdio da je informacija o vrednosti municije uglavnom tačna, da se odnosi na period od 2-3 godine i da Srbija tu prodaju vidi kao poslovnu priliku.

Poslednji izveštaj (2021) organizacije za jugoistočnu i istočnu Evropu za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja (SEESAC) kaže da je Srbija vodeći izvoznik oružja i municije u regionu, sa 65,79 odsto ukupnog izvoza, sa profitom od nekih 1,2 milijarde evra. Sledi BiH, koja čini 31,75 odsto ukupnog izvoza regiona. Prema podacima koje su dale same balkanske zemlje, Albanija izvozi municiju, BiH i Crna Gora izvoze oružje kalibra 12,7 mm i automatsko oružje, municiju, bombe i projektile, Severna Makedonija uglavnom izvozi municiju i bombe, dok Srbija izvozi širi raspon municije i oružja, uključujući bombe, granate, torpeda, mine, projektile i sličnu ratnu municiju.

Najtraženije i najprodavanije srpsko oružje je samohodna haubica "Nora", zatim raketni sistem "Tamnava" i pešadijsko borbeno vozilo "Lazar". Glavni "Krušikov" proizvodni artikal su artiljerijske rakete u ruskom kalibru od 122 milimetra i minobacačke mine za minobacače koje su prilagođeni ruskim standardima. Rakete G2000 kalibra 122mm je ubojito sredstvo koje Ukrajinci mogu samo da požele. Naime, i kod njih i kod Rusa najbrojnije sredstvo vatrene podrške je višecevni lanser raketa BM21 Grad. Osnovna raketa koja se koristi na tom sistemu ima domet od nešto više od 20 kilometara.

Međutim, Srbija pravi efikasnu, proverenu raketu dometa od čak 40 kilometara. Ipak, najveći državni trgovac naoružanjem i vojnom opremom, Jugoimport SDPR, uspeo je svojevremeno da od izvoza ostvari prihod od nepunih 73,2 miliona evra, što je za 18 miliona evra slabiji rezultat od kompanija čuvenog trgovca oružjem SlobodanaTešića. Kakav je onda smisao postojanja državnih kompanija? Naime, nepobitna je činjenica da od valjevskog Krušika, kragujevačkog Zastava oružja, čačanske Slobode, trsteničke Prve petoletke - namenske, izlaze gotovi proizvodi, za koje su očigledno zainteresovani jedino privatni trgovci naoružanjem. "Milan Blagojević" iz Lučana i Prva iskra iz Bariča, naime, snabdevaju druge vojne fabrike sirovinama, a Prvi partizan iz Užica proizvedenu municiju sam, bez posrednika, prodaje stranim kupcima. 

Prema dostupnim informacijama, Srbija ne izvozi direktno oružje Ukrajini, već to ide preko trećih zemalja. Cela priča je došla u prvi plan u martu prošle godine, kada je ruski portal Mash objavio da je namenska industrija Krušik prodala 3.500 artiljerijskih granata Ukrajini. Kako u praksi može da se dogodi da oružje završi u Ukrajini, a da srpske vlasti "nemaju pojma"? Primer sa turskim kompanijama. Oni kupe oružje od srpske kompanije, potom preko povezane firme izvezu oružje u Tursku. Onda to oružje ide u Ukrajinu, kroz papire turska firma ima saradnju sa američkom, ali to oružje ne putuje u Ameriku, ide direktno u Ukrajinu evropskim kanalima.