Na fakultetima objavljeni preliminarni rezultati prijemnih ispita

I ove godine ima primera da vukovci ili odlični učenici nisu uspeli da polože prijemni ispit ili su osvojili tek nekoliko poena na testu znanja.

Javnost je bila iznenađena kada je lane dekan Medicinskog fakulteta Lazar Davidović izneo podatak da je, od oko 1.060 prijavljenih kandidata, nešto više od 50 odsto položilo prijemni ispit.

Ove godine situacija je nešto bolja.

– Mi imamo uslov da prijemni ispit mora da bude položen, a to znači 50 odsto plus jedan tačan odgovor, ali se posmatra zbirno, iz oba predmeta. Ove godine imamo malo više onih koji su položili prijemni nego prošle godine, ali je sada nešto manje prijavljenih. Prošle godine je prijemnom ispitu pristupilo 1.058 kandidata, a ove 994, a od njih prijemni nije položilo 437. Međutim, neće svi koji su položili prijemni ispit biti primljeni. Pretpostavljam da će od 558 kandidata koji su položili, neki otići na druge fakultete pa će doći do spuštanja liste, tako da i oni koji su ispod 500. mesta na listi imaju prilično dobre šanse – kaže za Danas Dušan Popadić, prodekan za redovnu nastavu Medicinskog fakulteta.

Prema iskustvu od ranijih godina dve trećine kandidata koji polože prijemni ispit bude upisano na Medicinski fakultet, dodaje Popadić, uz podsećanje da će na integrisanim studijama medicine biti mesta za 460 budžetskih studenata i još 40 samofinansirajućih.

Na pitanje da li je iznenađenje što veliki broj odličnih učenika, među kojima ima i vukovaca, nije uspeo da položi prijemni i osvoji bar 31 poen, od mogućih 60, Popadić kaže da se takva situacija ponavlja iz godine u godinu, ali skreće pažnju na listi ovih kandidata nisu svi koji imaju 40 poena nosioci diplome „Vuk Karadžić“.

– Među njima i svršenih srednjoškolaca koji su došli iz Crne Gore i Republike Srpske, tako da u ovom trenutku ne znam koliko vukovaca nije položilo prijemni. Detaljna analiza upisa biće poznata posle 10. jula, kada ćemo imati podatke i iz kojih srednjih škola su kandidati pokazali najbolje znanje na testovima znanja.

Savet svim kandidatima koji su se kvalifikovali da budu rangirani je da prate obaveštenja na sajtu Fakulteta, jer će se tek nakon što bude završena prozivka znati ko se upisao u okviru predviđene kvote.

Prošle godine, recimo, samo jedna osoba koja je položila prijemni je ostala neupisana, a procene su da će ih ove godine biti 10 do 15.

Prozivku sa nestrpljenjem očekuju i svršeni srednjoškolci koji su konkurisali za upis na Fakultet organizacionih nauka, na kome je i ove godine bilo izuzetno veliko interesovanje.

Dekan FON-a Milan Martić kaže da su zadovoljni rezultatima prijemnih ispita koji su urađeni bolje nego prethodnih godina.

– Prijemni iz matematike je urađen sa blizu 55 odsto uspešnosti, a test opšte infrormisanosti sa 57 odsto. Možda smo očekivali malo bolji rezultat iz testa opšte informisanosti, a što se tiče matematike smo potpuno zadovoljni. Imamo dobru rapodelu kandidata, njih 20 je uradilo preko 90 odsto prijemnog, ali 25 kandidata nije uspelo da ostvari ni pet odsto. Više od trećine kandidata je uradilo između 50 i 65 odsto prijemnog i tu nam je najveće nagomilavanje, faktični oni su svi uradili nekih 11,12 ili 13 od 20. Donja granica za upis na naš fakultet će biti oko 67 bodova – ističe Martić.

On dodaje da je ove godine dosta bolji rezultat kada je reč o znanju koje su pokazali vukovci. Ove godine na FON-u prijavilo 340 učenika koji su nosioci Vukove diplome, ali je na prijemni izašlo njih 330.

– Deset je verovatno polagalo prethodno prijemni na drugim fakultetima i bili su zadovoljni rezultatom pa nisu polagali kod nas. Oko 20 odsto vukovaca nije uspelo da uradi 50 odsto testa sa prijemnog ispita, a prethodnih godina ih je bio i preko 30 odsto. Kada je reč o beogradskim školama, prijemni su generalno najbolje uradili kandidati koji su završili Devetu i Treću beogradsku gimnaziju, a kada je reč o školama iz unutrašnjosti, izdvajaju se gimnazija u Kruševcu, Prva kragujevačka gimnazija i gimnazija iz Pirota – ističe Martić.

I on savetuje kandidatima da prate informacije i raspored upisa koji će biti istaknut na sajtu Fakulteta, napominjući da će sigurno biti „proklizavanja“ liste budući da su neki kandidati konkurisali na više fakulteta.

Na Fakultetu veterinske medicine prijemni ispit je polagalo 178 svršenih srednjoškolaca, a dekan ove visokoškolske ustanove Milorad Mirilović se nada da će sva planirana mesta uspeti da popune u prvom upisnom roku.

Na budžet će moći da se upiše 150 brucoša, a na samofinansiranju ima 20 mesta. Prvi na preliminarnoj rang-listi ima 98,48 poena, a poslednji rangirani 38, 52. I na ovom fakultetu se očekuje pomeranje crte, budući da se svake godine 10 do 15 kandidata koji su polagali prijemni i na Medicinskom fakultetu tamo i upiše.

Mirilović kaže da je zadovoljan rezultatima koje su svršeni srednjoškolci pokazali na prijemnom, a kao zanimljivost izdvaja to što je više devojaka zainteresovano za studije veterine.

– Do pre tri godine je bilo pola-pola, a sada je više devojaka – kaže dekan.

Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta, takođe ne krije zadovoljstvo zbog činjenice da je 1.060 kandidata polagalo prijemni ispit, tako da će na ukupno 680 mesta, koliko je planirana upisna kvota, ući oni sa najboljim rezultatima.

– Zadovoljni smo interesovanjem i kvalitetom kandidata tako da je juče bio lep dan za Mašinski fakultet – rekao nam je Popović.

Na Elektrotehničkom fakultetu budžet na studijskom programu Softversko inženjerstvo je, tradicionalno, rezervisan za najbolje od najboljih, mahom pobednike na takmičenjima.

Oko pedesetak učenika Matematičke gimnazije svake nastavlja školovanje na ETF-u, a dekan tog fakulteta Dejan Gvozdić ističe da sa ovom školom imaju sjajnu saradnju.

– Imajući u vidu da se broj dece smanjuje i da je ove godine oko 4.000 manje srednjoškolaca nego prošle, mi smo vrlo zadovoljni što nam se prijavljuje sličan broj kandidata. Postoji malo manje interesovanje za studijski program Softversko inženjerstvo, a veće za drugi program Elektrotehnika i računarstvo, što nije loše. Moj utisak je da će u narednom periodu kombinacija hardvera i softvera biti prilično važna. I kolege iz inostranstva sa kojima sam razgovarao dele mišljenje da će softver prestati da buja u ovoj meri i da će doći do nekakvog balansa gde će kombinacija hardvera i softvera postati aktuelna – ističe Gvozdić.

On dodaje da je ove godine prijemni iz matematike standardno dobro urađen, ali da su malo slabiji rezultati iz fizike, što obrazlaže činjenicom da je nastava fizike u osnovnim i srednjim školama u ozbiljnom problemu jer nedostaju nastavnici ovog predmeta.

– Imajući u vidu da država planira razvoj nuklearne energetike i generalno energetike, bez znanja fizike i hemije nećemo moći da idemo napred. Mi zaista dobijamo kvalitetnu decu. Prva godina je eliminatorna i na neki način vrši diferencijaciju dece po pitanju kvaliteta znanja iz matematike i fizike. Oni koji su bolji bez problema savladaju prvu godinu i upisuju drugu, a oni koj imaju manjak znanja relativno loše završavaju prvu godinu, tako da je ona na neki način filter. Čak i kad ne bismo davali prijemni prva godina bi bila prilično eliminatornog karaktera i davala bi nekakav presek stanja – kaže Gvozdić.