Društvo i ekonomija
29. 06. 2024. 07:00 4
Novo zaduživanje Srbije: Kredit daje KINESKA BANKA
U Skupštinu Srbije stigao je niz predloga zakona o novom zaduživanju države, među kojima se dva odnose na saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica, a jedan na obilaznicu oko Kragujevca. Još dva kredita su za sektor energetike - za razvoj tržišta biomase i poboljšanje energetske efikasnosti u javnim zgradama, dok je najvredniji među njima novi kreditni aranžman sa luksemburškim ogrankom kineske Bank of China, koji iznosi 183,94 miliona evra.
Ugovor o kineskom kreditnom aranžmanu datiran je na 4. jun ove godine, a sklopljen je između Republike Srbije kao zajmoprimca, aranžiran od strane beogradskog ogranka Bank of China, sa luksemburškim ogrankom te kineske banke kao agentom i prvobitnim zajmodavcem. Kredit se odnosi na projekat izgradnje kanalizacije u Novom Sadu, Subotici, Inđiji, Adi i još pet manjih opština i gradova, čiji je izvođač kineska kompanija China Road and Bridge Corporation i deo je šireg komercijalnog ugovora o izgradnji kanalizacione infrastrukture koji je sklopljen još 2021. godine.
Ukupna vrednost tog komercijalnog ugovora je 216,4 miliona evra, a kreditni aranžman o kome će odlučivati Skupština Srbije vredan je 183,4 miliona evra. Njegov krajnij rok dospeća je 180 meseci od stupanja na snagu Predloga zakona o potvrđivanju, dok će se otplaćivati na 20 rata, od kojih prva dospeva šest meseci od stupanja na snagu, navodi eKapija.
Poslanici će imati priliku da se izjasne i o tri nova predloga zakona o zaduživanju za izgradnju putne infrastrukture. Od toga se dva kredita ukupne vrednosti 26,7 milijardi dinara (oko 228 miliona evra) odnose na saobraćajnicu Ruma - Šabac - Loznica, a ugovoreni su sa domaćim bankama, dok se treći zajam podiže za obilaznicu oko Kragujevca.
Poslanici Skupštine Srbije odlučivaće i o potvrđivanju dva sporazuma o zajmu, kao i o garanciji države za kredit za likvidnost EPS-a od 100 miliona evra. Oba sporazuma o zajmu koja su u skupštinskoj proceduri odnose se na saradnju sa nemačkom razvojnom bankom KfW.
Prvi zajam, u vrednosti od 50 miliona evra, odnosi se na projekat "Energetska efikasnost u objektima javne namene, faza III". Ugovor o tom zajmu sklopljen je 27. oktobra 2023. godine u Frankfurtu na Majni i Beogradu, a otplaćivaće se po fiksnoj stopi koja se utvrđuje prilikom isplate uz maržu od 0,6 odsto. Drugi zajam je KfW odobrila za razvoj tržišta biomase, i vredan je 20 miliona evra, pod uslovom da ta sredstva lokalne samouprave koje njima budu raspolagale koriste isključivo za finansiranje izgradnje i konverzije sistema daljinskog grejanja na obnovljive izvore energije.
Komentari 4
ostavi komentar