OPREZ Prevara: Građani da ne odgovaraju na poruke "svojih banaka"

- Banke od svog klijenta nikada neće tražiti da na ovaj način verifikuje svoje naloge za digitalno bankarstvo, dostavi podatke o platnoj kartici, niti će pretiti da će računi, nalozi ili kartice biti blokirani ukoliko klijent ne preduzme navedene korake. Za sva pitanja, sumnje i nedoumice uvek prvo kontaktirajte svoju banku poznatim i proverenim kanalima komunikacije - naglašeno je u saopštenju.

Kako je istaknuto u saopštenju, pažnja korisnika i odgovorno ponašanje prilikom korišćenja platnih kartica i onlajn bankarstva dodatno će doprineti smanjenju rizika od zloupotreba.

Upućen je apel korisnicima bankarskih usluga da budu oprezni i da ne dele svoje poverljive podatke putem neproverenih kanala.

Šta su fišing, smišing i višing

Smishing ("smišing") i vishing ("višing") predstavljaju uobičajene vrste fišing napada, koji napadaju žrtvu putem glasovnih poziva i slanjem poruka. Obe vrste koriste tradicionalnu metodu fišing prevara koja od žrtve zahteva hitnu reakciju. Cilj je sličan, dok su načini isporuke različiti, objašnjava Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima - CERT.

Kako se objašnjava, smishing je poznat i kao SMS fišing i predstavlja uobičajenu vrstu fišing napada koji se prenosi putem SMS poruka na mobilnim telefonima.

- Tipična smishing poruka može stići sa informacijom da je bankovni račun suspendovan i da je za otključavanje potrebno otvoriti link ili prilog, nakon čega se instalira zlonamerni softver na sistem žrtve - upozorava CERT.

Vishing je, pak, glasovni fišing i predstavlja vrstu fišing napada koja se prenosi putem telefonskih poziva i Skajpa, a kao ciljnu grupu ima korisnike Voice Over Internet Protocol- VoIP usluge.

Signali preko kojih je moguće otkriti vishing prevaru su sledeći: pozivatelj tvrdi da predstavlja neku npr. agenciju, banku, poresku službu i slično, i traži lične ili finansijske podatke. Ako osoba nije zatražila kontakt, nijedna od ovih institucija neće uspostaviti kontakt putem e-pošte, tekstualnih poruka ili kanala na društvenim mrežama.

- Dakle, korisnik bi trebalo da bude skeptičan prema svima koji pozovu sa ovakvim ponudama. Takođe, postoji osećaj izuzetne hitnosti. Napadači će pokušati da iskoriste osećaj straha kod potencijalne žrtve, koristeći pretnje hapšenjem i probleme sa nalogom žrtve… - objašnjavaju u CERT-u.

Signal je i kad pozivatelj traži podatke od žrtve.

- Od potencijalne žrtve se traži da potvrdi svoje ime, prezime, adresu, datum rođenja, JMBG, informacije o bankovnom računu i druge podatke za identifikaciju. Neretko se dešava da napadači već poseduju neke od ličnih podataka potencijalne žrtve, kako bi žrtva poverovala da je osoba koja je poziva zaista ona za koju se predstavlja i na taj način napadaču otkriju i druge informacije. Otkriveni podaci se mogu iskoristiti za druge zlonamerne aktivnosti ili ih napadači mogu prodati na dark vebu - upozorava CERT.