Torlak prestao da predaje finansijski izveštaj: Darija Kisić neće morati da polaže račune javnosti

Istražujući kako posluje ova državna zdravstvena ustanova, odnosno šta joj je prethodnik na mestu direktora Luka Dragačević ostavio u "amanet", Forbes Srbija otkrio je da finansijskih rezultata Torlaka za 2023. godinu nema na sajtu Agencije za privredne registre.

Ni u registru privrednih društava, ali ni u onom gde su registrovane zdravstvene ustanove.

Razlog je sledeći, kažu u APR-u za Forbes Srbija:

- Članom 4. stav 5. Zakona o računovodstvu propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na budžete i korisnike budžetskih sredstava, a članom 144. stav 8. i 9. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da je zdravstvena ustanova u javnoj svojini dužna da organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja dostavi završni račun radi sačivanjavanja konsolidovanog izveštaja organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i druge izveštaje u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem - odgovaraju u APR-u navodeći dalje da je Institut Torlak obavestio APR da "počev od 1. januara 2023. godine isključivo primenjuje propise kojima se uređuje budžetski sistem".

U skladu sa tim, izvršeno je ažuriranje Evidencije obveznika i od navedenog datuma Torlak nije obveznik primene Zakona o računovodstvu, a time ni obveznik dostavljanja finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre.

Drugim rečima, Institut Torlak pozivajući se na gore pomenute propise odlučio je da više ne predaje finansijske izveštaje APR-u, pa su njegovi poslovni rezultati za prošlu godinu, za razliku od prethodnih godina, nedostupni javnosti.

Na sajtu Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje ih nema, a ne mogu se naći ni na sajtu samog Instituta Torlak.

Kako je poslovao Torlak ranije

Prema podacima iz finansijskog izveštaja za 2022. godinu, Torlak je zapošljavao 224 radnika. Te godine njegovi poslovni prihodi bili su 1,43 milijarde dinara. Pošto su, istovremeno, poslovni rashodi iznosili 2,53 milijarde, Torlak je pre dve godine ostvario gubitak iz poslovanja od 1,1 milijarde dinara.

S druge strane, kada se pogledaju ukupni rezultati, tačnije ukupni prihodi i rashodi, rezultat je nešto drugačiji. I uprkos nešto većim ukupnim rashodima (2,59 milijardi dinara) od ukupnih prihoda (2,58 milijardi dinara) Torlak nije ostvario gubitak nego dobit. Razlog za to su odloženi poreski prihodi koji su doprineli da na kraju ova zdravstvena ustanova knjiži skromnu dobit od 8,8 miliona dinara.

Kada se pogledaju Napomene uz dostavljeni finansijski izveštaj jasno je da je nedostajuću 1,1 milijardu dinara, kolika je razlika između poslovnih prihoda i rashoda, nadoknadila država, odnosno da je taj novac stigao očigledno iz nadležnog Fonda za zdravstveno osiguranje.

Poredeći izveštajnu sa godinom pre nje, odnosno sa 2021. godinom, evidentno je lošije poslovanje Instituta Torlak. U ovoj godini Torlak je imao dobit veću 96 odsto od onoga koji je ostvario godinu posle. Torlak je, naime, 2021. (činjenica je da je to bila godina kovida) ostvario neto rezultat od 220,6 miliona dinara, pošto su mu ukupni prihodi bili 3,81, a rashodi 3,54 milijarde dinara. Gotovo ceo ovaj iznos ostvaren je iz poslovanja, pa u stavci ostali rashodi stoji samo 84 miliona dinara, za razliku od 1,1 miliijarde koliko je na istoj poziciji knjiženo 2022.

Posmatrajući 2020. godinu u kojoj je počela pandemija, Torlak je ostvario još veću dobit nego godinu dana kasnije, mada je imao i manje prihode i rashode u odnosu na 2021. Tadašnja dobit bila je 274,5 miliona dinara.

Majčinski ili maćehinski odnos

Prethodnika Darije Kisić, mladog Luku Dragačevića koji je na čelo Torlaka došao januara 2023. godine, kao "kadar" bivše ministarke zdravlja Danice Grujičić, javnost je dočekala kao spasonosno rešenje, pre svega zbog njegovih kvalifikacija, ali i loših rezultata i problematičnih odluka prethodne direktorke.

Februara 2022. godine, presudom Apelacionog suda ovaj Institut morao je na ime odštete nekadašnjoj zaposlenoj da plati 200.000 dinara zbog zlostavljanja kojem je bila izložena od tadašnje direktorke Vere Stoiljković, a kako je BIRN pisao, u tom trenutku se protiv Torlaka iz praktično istih razloga vodio još jedan sudski postupak.

Marta 2015. godine pismom direktorki, Upravnom i Nadzornom odboru, kao i sindikatima u Institutu Torlak, sedam pomoćnica direktora dale su kolektivnu ostavku zbog "stalne neopravdane kritike i omalovažavanja njihovog rada, a time i profesionalnog integriteta".

Mediji su pisali da je šest od sedam pomoćnica nakon otvorenog pisma javnosti o problemima u Torlaku dobilo otkaz, ali se direktorka Stoiljković na toj poziciji, i uprkos optužbama, lošim rezultatima i odlasku iz Instituta velikog broja stručnjaka, zadržala sve do januara 2023. godine dok je nije zamenio pomenuti molekularni biolog Dragačević.

Posle jednogodišnje pauze na čelo Torlaka, ponovo dolazi stranačka ličnost, tj. kadar SNS-a.