Miting u Novom Sadu PROTIV SVIH za spas samo JEDNOGA

U Novom Sadu se pevalo se o Kosovu, skandiralo Aci Srbinu (Aleksandru Vučiću). To su teme i aduti sa kojima naprednjaci računaju da će sačuvati vlast na lokalnim izborima u prestonici Vojvodine. Da novoradikalci prave miting, videlo se sa auto-puta. Tradicionalno su se autobusi slivali do centralne gradske hale u koju su stizali i svi koalicioni partneri i funkcioneri vlade Srbije. Predsednik Srbije imao je navijačku najavu, a atmosfera pre njegovog govora bila je kao na tribinama.

- Sve su uništili čega su se dotakli i i nemojte da mislite da ne može da se vrati to vreme. Može i te kako samo ako oni pobede, ponovo će da nam kantanče fabrike, ponovo će ljudi na birou da čekaju po deset i dvadeset. E, to ne smemo da im dozvolimo - kazao je Aleksandar Vučić.

Građani koji su došli na miting imaju samo jednu osobu za koju znaju i koju zaokružuju, bez obzira na to što se Aleksandar Vučić ne kandiduje. Znači, identifikuju da je ovo ipak glasanje o njemu, i ako se glasa za poslanika neke male opštine u Srbiji, glasa se o Vučiću i za Vučića, jer on ne može da trpi nikakvu kohabitaciju.

"Ako padne SNS, izgubićete i mene koga volite. Možda vam smeta neko u SNS-u na lokalu, možda vam smeta generalno situacija kako se živi, ali ja sam garant svega i glasajte za mene", to je neko geslo prvog i jedinog najboljeg u Srbiji.

Bili su montirani klozeti, štandovi sa hranom i pićem na svakom koraku, na čemu je radila impresivna gomila ljudi koja je sve to postavljala, donosila i odnosila, svi uniformisani u njegove majice. Dovučeno je i ogromno ozvučenje, kao za Rolingstonse, i specijalno osvetljenje. Kad se sabere, onako odokativno, pukli smo, brat bratu, na desetine miliona. Apsolutno ni za šta su bačene ogromne pare. Za Vučićevo hirovito prebrojavanje moći.

Mora da su to primetili i oni jadni ljudi koji su se ceo dan vukli po autobusima, a on ništa specijalno nije rekao. Nije pokazao ni neku energiju, dobro raspoloženje; bilo je to umorno otaljavanje. Ali, ponovo je odradio probu tog sudnjeg dana za Srbiju sa masama podignutim na borbenu uzbunu, koja treba da zaplaši neprijatelje i ojača pravoverne glasače.

Nošenje i mahanje stranačkim obeležjima i barjacima ima simboličku funkciju koja sažima narodno jedinstvo i glasovima Vučićeve Srbije daje posebnu dimenziju sabornosti. Uzvikuje se i peva, ali oko duše SNS-a. Priča se, da su oni koji su uzvikivali "Aco, Srbine“ uz gromoglasan aplauz, bili dobitnici honorara od 2.000 dinara. Jer, Vučić svoju vlast ne gradi ni na pravu, ni na slobodnoj volji i slobodnom izboru, nego na čistoj moći. Dok ona funkcioniše, tačnije dok funkcioniše moranje, on će da vlada i, što je realnost, on baš tako i želi da vlada.

Vučićeva navijačka euforija i kliberenje njegovih čauša u Novom Sadu, očigledno ima potencijal da postane simbol ophođenja državnog vrha sa građanima koji ga ne podržavaju. Njegovo prokletstvo je što na građanske proteste dolaze uspravni ljudi, o svom trošku, a on svoje takozvane pristalice okuplja po Srbiji, prevozi autobusima kao pakete, sa povratnicom u vidu flašice sa vodom i sendvičom.

Vučićevi skupovi "njegovog" naprednog naroda pre podsećaju na zatvorsku šetnji u Zabeli. Sad već i ne znamo, jesu li nam već oduzeli sve što nas je činilo ponosnim ljudima. Pokušavaju da idu do konačnog poništavanja svakog od nas. I, trebalo bi da se zapitamo, šta nam ostaje ako nema dobrog izlaza iz ovog živog blata.

Mulj.