SNS SRBIJA Od rezervata jeftine radne snage do uvoza radnika

- Mi imamo nedostatak radne snage, iako i dalje formalno imamo 8,9 ili 9 odsto stopu nezaposlenosti, ali moraćemo da uvozimo radnu snagu iz svih delova sveta što je više moguće u narednom periodu, ukoliko želimo da stopom rasta čuvamo našu ekonomsku perspektivu i da brže napredujemo - rekao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara u Kotoru.

Sada je izdajnik i onaj ko neće da radi za mizernu platu u stranoj firmi. Ovoj vlasti jeste u interesu da ima jeftinu radnu snagu, da građane pretvori u robove koji će biti poslušni kako gazdi na radnom mestu, tako i onom političkom. Obrazovani ljudi, koji bi mogli da budu motor razvoja ove zemlje, masovno je napuštaju i izgleda da je to ovoj vlasti drago. To nije u interesu države, ali jeste u interesu vlasti.

Obrazovna politika trenutno ide u smeru uvođenja takozvanog dualnog obrazovanja u kome će đaci, umesto na nastavu, ići na praksu u privatne firme. To neće biti nikakvi složeni poslovi i oni će biti vrlo malo plaćeni. Dakle, i deca će, dok su još u školi, biti pretvorena u neku vrstu jeftine radne snage.

Retorika ove vlasti suštinski se nije promenila u odnosu na vreme kada su oni bili ekstremni nacionalisti. Tada su proglašavali izdajnicima one koji nisu hteli da idu u ratove i da ginu. Sada je izdajnik onaj ko neće da radi za mizernu platu u stranoj firmi. Srbija nije samo država jeftine radne snage, to ne govore samo analize i sam Aleksandar Vučić se time hvali. Zato je potpuno jasno da je politika ove vlasti da Srbiju dugoročno pretvori u rezervat jeftine radne snage. Ali, sve su učestalija bekstva iz tog rezervata. Tu se emocije prema rodnoj grudi ne mogu pročitati.

Vučić je prvi koji je javnosti saopštio da 464 radnika Krušika svakog dana nije na poslu, dok u kragujevačkoj Zastavi oružje njih 692 svakodnevno odsustvuje sa posla, a to plaća narod Srbije.

- Idem tri meseca u Nemačku da zaradim nešto, pa se vratim nazad, i to ne sme niko da kaže zbog toga što se svi dodvoravaju svima. Ja sam predsednik Srbije koji se ne dodvorava nikome - poručio je Vučić.

Eh, ti radnici nezahvalni. Iz toga je i nastala kapitalna frustracija predsednika, sukob sa bilo kim i bilo čim što je drugačije sazdano, drugačije govori ili misli od armirane misaone pozicije čoveka zatvorenog u zabludi o vlastitoj svemoći. Kad mu bilo ko od onih koji bi mogli da ga izvedu iz nedostižnog predsedničkog spokoja kaže ono što ne želi da čuje, došlo bi se do same lozinke njegove vladavine, do odsudne odbrane od nestišljive vladarske panike: "Sram te bilo, nemoj da lažeš!"

Za to vreme radnici u fabrikama ostavljaju zdravlje, ali nesigurnost zaposlenja ne generiše bilo kakav patriotizam. Ozbiljnih investitora u bespravnoj i teško kriminalizovanoj Srbiji, uprkos obilnim državnim subvencijama koje u proseku iznose i do 10.000 evra po radnom mestu sve je manje. Kao i sedamdesetih godina prošlog veka, Nemačka je ponovo obećana zemlja.

Srbija već odavno nema šta da obeća svom narodu.