EU donira novac zemljama u regionu, Srbija ima zadatak više

Kako bi dobile finansijsku podršku u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, države treba da sprovedu reforme koje će građanima obezbediti bolje uslove života, a Srbija u odnosu na region ima i zadatak više, koji se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Iako bi šest milijardi evra, koliko EU planira da obezbedi za Zapadni Balkan u periodu između 2024. i 2027. godine trebalo da "pogura“ privredni rast zemalja, glavni cilj ipak je političke prirode, i odnosi se na podsticanje država da se usklade sa zakonima, vrednostima, politikama i praksama EU, da bi u budućnosti postale njene članice, piše Danas.

Sa druge strane, ekonomski cilj ovih sredstava je integracija u jedinstveno evropsko tržište (slobodno kretanje robe), integracija idekarbonizacija energetskih tržišta, pristup jedinstvenom području plaćanja u evrima, slobodno kretanje usluga i radnika i drugo. Od ove sume, dve milijarde evra biće izdvojeno kroz grantove, a preostalih četiri milijarde evra kroz zajmove sa povoljnijim kamatama. Stoga se postavlja pitanje u kojoj meri finansije koje će pristići iz Evropske unije imaju moć da našu zemlju približe EU, kao i da li je Srbija kadra da ispuni preduslove za njihov priliv. 

Ekonomista Libeka Mihailo Gajić kaže za Danas da je plan čiji je cilj da ubrza ekonomski rast na Balkanu, i da taj prostor više približi Evropi povezivanjem zemalja unutar regiona, ali i celog regiona sa EU. Ipak, mišljenja je da ne treba preterano očekivati od njegovih efekata, posebno ako se ima u vidu da Evropska unija već godinama ima slične projekte kroz Evropsku banku za obnovu i razvoj, koja takođe ulaže u infrastrukturne projekte po niskim kamatama. On pojašnjava da se ovaj Plan ipak razlikuje od prethodnih po tome što novac ne prolazi kroz postojeće mehanizme kao IPA ili IBRD, već se izdvaja direktno iz budžeta Evropske unije. Takođe, novitet je i to da, ako preduslovi za podršku nisu ispunjeni, EU može odlučiti da obustavi oslobađanje sredstava.

- Novac je namenjen prvenstveno izgradnji infrastrukture u regionu. Takođe, najavljeno je da će sredstva iz ovog fonda moći da se blokiraju ukoliko države kandidati ne budu poštovale određene minimalne standarde koji se tiču slobode medija, demokratije, vladavine prava… IPA koja je do sada bila glavni instrument EU i EBRD nisu imali takve mogućnosti uslovljavanja. Ukoliko se ispune tehnički kapaciteti, ti projekti bi prolazili, i nije sledila provera političkih kriterijuma, kao što će sada biti slučaj - kaže Gajić.

Sagovornik ističe da nikako ne treba zaboraviti činjenicu da novac koji je predviđen nije besplatna pomoć ili donacija, već da najveći deo čine krediti koji se moraju vratiti.