Građani u problemu: Deficit ogreva na vidiku

- Prostom računicom se dolazi do toga da svako domaćinstvo potroši od sedam do osam kubika (drveta) godišnje, i vi vidite da tu prostora nema. Došli smo do toga da u Srbiji može da se napravi još 369 gigavat sati energije iz biomase - rekao je on. Dodao je da u Srbiji postoji oko 60 sistema daljinskog grejanja, a da skoro svi rade na fosilna goriva, prenosi Nova ekonomija.

- Osamdeset odsto toplotne energije se pravi iz prirodnog gasa, a ugalj i mazut sa po deset odsto učestvuju (u ovom energetsom miksu). Sliku nam kvari kupljena toplotna energija, koja se uglavnom kupuje od Elektroprivrede Srbije. U poslednjih nekoliko godina mazut i ugalj iščezavaju, što je jako dobro - smatra Stojanović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je jednaka količina energije potrebna i za grejanje i za hlađenje.

- Toplane u Srbiji su pokrivene merenjem energije, a odredili smo i metodologiju za određivanje cena grejanja. Za sada samo dvadesetak toplana od 60 (naplaćuje) toplotnu energiju prema potrošnji - kazao je on.

Gradonačelnik crnogorske opštine Žabljak Radoje Žugić istakao je da ta opština koristi dominantno goriva kao što su drva i ugalj, kao i da se lokalno stanovništvo za individualna ložišta snabdeva ugljem iz rudnika Pljevlja.

- Grejna sezona kod nas, zbog geografske strukture, na mestu gde su niske temeperature, ponekad traje i po 12 meseci. Nekad imamo potrebu da mnogo puta u toku godine i van sezone uključimo grejanje - rekao je on.

Dodao je da Vlada Crne Gore pruža podršku u realizaciji projekata koji se tiču ekologije, ali i istakao da sama opština nema dovoljno kapaciteta u broju kadrova koji mogu da se bave samo pitanjima biomase i rešavanjem ovih problema.