Hleb sve manje jedemo, a šta se dešava u "KRUGU DVOJKE"?

Nekada se obrok nije mogao zamisliti bez hleba. Danas, međutim, hleba sve manje ima na trpezi. Potrošnja hleba je smanjena zato što se u periodu od 2006. do 2022. godine kada je rađena analiza, broj stanovnika smanjio za oko milion.

- S druge strane, smanjila se i potrošnja po glavi stanovnika i to sa 91 kilograma na 48 kilograma godišnje. To je bez peciva - kaže Zdravko Šajatović, direktor poslovnog Udruženja mlinara “Žitounija”.

Potrošnja hleba je različita od regiona do regiona. Najveći pad potrošnje hleba po glavi stanovnika zabeležen je u Vojvodini, a zatim u regionu Beograda. To su regioni gde je društveni bruto dohodak po stanovniku veći, navodi RTS.

- Što se tiče potrošnje peciva, po našim procenama, ona je 10 kilograma po stanovniku. I tu je situacija različita i po gradovima i po regionima. Tamo gde je platežna sposobnost stanovništva veća, veća je potrošnja, a tamo gde je manja, tu je potrošnja peciva manja. U tzv. krugu dvojke u Beogradu videćete da se u malim radnjama više prodaje pecivo nego hleb -  kaže Šajatović.

U Privrednoj komori Srbije se slažu da se hleb manje troši. Da su na to uticale promene u prehrambenim navikama, kao i pad broja stanovnika. Ipak, tvrde da višegodišnji trend smanjenja potrošnje hleba nije uticao na proizvodnju pšenice i brašna, kao i na njihove bilanse.  Agroekonomski analitičari upozoravaju da na smanjenje potrošnje domaće pšenice i brašna može da utiče i uvoz hleba i peciva.

- Paradoks je da uvozimo testo, pecivo i hleb u polusmrznutom obliku. Sad plaćamo ceh što smo naša vrata širom otvorili prema svetu, pogotovo prema Evopi. Ja nisam zagovornik intervecionalističke poljoprivrede, ali mi smo nespremno ušli u tu tržišnu utakmicu koja se desila potpisivanjem SSP-a - upozorava Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

To je za sada mala količina, kaže on, ali ako to postane trend, naša mlinarska industrija će imati još manje potrebe da kupuje pšenicu iz domaće proizvodnje. To može da poremeti naše bilanse da mi ponovo iz godine u godinu ulazimo sa velikim zalihama.

Građani u Srbiji troše pšenično brašno kroz takozvana “mala pakovanja“, kojih se godišnje u proseku proizvede oko 60.000 tona. Osmina te količine tj. oko 5.000 tona se izveze.

Istaživanja su pokazala da je sa sadašnjom potršnjom od oko 48 kilograma hleba po stanovniku godišnje, Srbija na nivou većine Evropskih zemalja. Veću količinu troše Nemci i Česi, što se pripisuje njihovim prehrambenim navikama. Istovremeno Britanci godišnje pojedu 37, Amerikanci 17, a Indijci svega 1,75 kilograma hleba godišnje.