Ekonomski tigar: Srbija među liderima u Evropi po inflaciji

Ekonomisti smatraju da će se inflacija biti iznad sredine vrednosti koju cilja Narodna banke Srbije (tri odsto do kraja godine), koja u Srbiji sporije opada nego u drugim zemljama Evrope, rezulatiti su analize Kvartalnog monitora.

Inflacijaje  u Srbiji je u februaru bila veća nego bilo gde u Evropi, sem u Rumuniji. Razlog za to što smo na drugom mestu, ekonomisti vide u kasnijem povećanju cene energenata, snažijoj rastu i poreskih prihoda i poreskih rashoda tokom ranijih godina, ali i u postojanju režima de fakto fiksnog kursa. Prema njihovoj proceni, u ovoj godini nas očekuje prosečna inflacija od četiri do 4,5  odsto.

 - Problem u fiksnom kursu je što morate sve ostale poltike, i monetarnu, fiskalnu i politiku dohodaka da usklađujete prema njemu. Naš kurs je fiksan kao u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini i utiče na stabilizaciju inflacije -  kaže  za Novu ekonomiju Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i urednik Kvartalnog monitora.

Što se tiče monetarne politike u takvim uslovima, ona je bila zaoštrena i ne očekuje se pad kamata pre sredine godine, što će biti posebno težak period, koja će "morati da se izdrži“.

- Za očekivati je da će realne kamatne stope biti veće jer se očekuje pad u inflaciji, tako da će to kočiti privredu i uticati na domaće i strane investicije. U narednim mesecima očekuje se stagnacija ili blagi pad nominalnih kamatnih stopa - naveo je Arsić.

On procenjuje i da će kamatne stope ostati na relativno visokom nivou u narednih godinu do dve dana. Kako su kamatne stope bile visoke to je uticalo i na budžet, pa je najveći rashod iz državne kase opredeljen upravo za otplatu kamata na dugovanja, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta.

- Postoji rizik da fiskalni deficit od 2,2 odsto za ovu godinu i u narednim godinama bude veći, zbog rasta rashoda na kamata, kao i najavljenog visokog rasta plata i penzija, kao i javnih investicija. Taj rizik može da se izbegne odlaganjem ili odustajanjem od nekih investicija, povećanjem plata i panzija u skladu sa fiskalnim pravilima i unapređenjem efikasnosti države - kaže Arsić.

U prošloj godini je privreda ostvarila solidan rast od 2,5 odsto, što je mnogo više od zemalja koje su uporedive sa nama iz Istočne i Centralne Evrope 0,6 odsto i 0,4 odsto više nego od rasta u EU. Pokretači rasta privrede u ovoj godini će biti rast privatne potrošnje usled rasta plata i penzija, rasta javnih investicija i blagi oporavak evropskih privreda. Prema ocecni kvartalnog monitora, rast BDP-a u Srbiji ove godine bi mogao da iznosi od tri do 3,5 odsto, dok Ministarstvo finansija za ovu godinu očekuje optimističniju verziju, rast od 3,5 odsto. Očekuje se i smanjeni priliv od stranih direktnih investicija (SDI), koji je bio na visokom nivou prošle godine, a na ovo će uticati osim kamatnih stopa na visokom nivou  i oprovaka u zemljama evropske unije, odakle dolazi najveći broj SDI, smanjenje poreskih podsticaja za investiranje u inostranstvu preduzeća iz EU.