UZALUD FORSIRANJE DINARA Srbija se zadužuje u evrima zbog krize

Finansijske insitucije u Srbiji godinama promovišu dinar kao valutu i naglašavaju njenu stabilnost, ali se država i dalje zadužuje u stranoj valuti više.

- Mislim da je ovo ovaj rast bio odgovor na krizu, zadatak države je da odgovori na krizne situacije - kaže Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta za Novu Ekonomiju i podseća da je i u izveštajima Međunarodni monetarni fond (MMF) govorio o ovoj temi.

Upravo u krizi i visokoj inflaciji Minić vidi i razloge za ovako visok rast udela evra u zaduženjima Srbije. Kada je krenuo rat u Ukrajini 2022. godine, a domaći energetski sistem doživeo krah, trebalo je kupovati energente na tržištu po visokim cenama. To je bio razlog da se država zaduži u istoj godini od MMF 2,4 milijardi evra i Ujedinjenih Arapskih Emirata milijardu dolara.

- Imali smo mi i smanjivanje udela stane valute u dugu, ali pretpostavljam da je to povećanje sada došlo zato što smo izdali 1,7 milijardi evro obveznica, pa povukli MMF sredstva i istovremeno zbog visoke inflacije investitori su imali manje interesovanje za obveznice zbog krize - dodaje Minić, objašnjavajući udeo od 57,2 odsto u dugu u evrima.

On podseća i da smo imali smo i visok udeo dolara u javnom dugu ranije, pa se i to promenilo. Struktura našeg javnog duga se menjala proteklih godina i udeo zaduženja u dolarima je znjačajno smanjen, na šta su tih godina ekonomisti ukazivali kao problem. Prema njegovom mišljenju Narodna banka Srbije (NBS) praktično drži sada fiksni kurs, te da je i sada veći rizik. Valute su uvak podložne promenama i zavise od kretanja na tržištu, a da bi se održavao fiksan kurs zahteva da država uvek ima rezerve na visokom nivou.

Država osim što se zadužuje izdavanjem evro obveznicama, izdaje i dinarske, ali dinarske nisu bile tako popularne poslednjih godina. Popularnost i veću tražnju doživele su samo one za osmogodišnje koje su vezane za EXPO 2027. projekat.

- Što je duži rok prispeća to je veća zarada, a kamatna stopa je bila visoka za EXPO obveznice, kuponska stopa od 7 odsto i verovatno je da pošto inflacija pada, i da će biti 4 odsto, a i manje prema očekivanjima NBS na tri odsto, plus/minus 1,5 odsto sredine godine, a što je veći rok to je i veća zarada - kaže Minić.

Zašto  su EXPO obveznice toliko popularne, a recimo ove desetogodišnje dinarske nisu, Minić kaže da ne zna, ali ne veruje da je to zbog toga što je veliko poverenje kod investora u ovaj projekat. Kada govorimo o performansama srpskih obveznica u proteklom periodu možemo zaključiti kako je najteži period iza nas, kaže Mate Jelić, analitičar Sektor za ekonomska istraživanja u Erste banci za Novu Ekonomiju. Kako dodaje, u vreme krize "porast prinosa na evro obvezicama bio je i nešto snažniji“. Jelić ipak ima očekivanja da će ovo trgovanje na ovom tržištu ići na bolje zbog toga što se je srpska privreda ipak rasla više od očekivanog u te dve krizne godine, te da su kamate dostigle maksimum i da je inflacija na silaznoj putanji.