Prekid partnerstva sa EU poguban za budžet Srbije: Kako i ZAŠTO?

Prestanak saradnje sa Briselom za srpsku privredu predstavljao bi pravu katastrofu, poručuje stručna javnost. Takođe, državna kasa bi ostala bez značajnih sredstava koja, kako cifre pokazuju, u presudnoj meri utiču na njeno popunjavanje. Jednostavno, bez novca koji se u budžet uliva neposredno ili posredno zahvaljujući Evropskoj uniji veliko je pitanje da li bi bila moguća održiva isplata penzija i zarada u javnom sektoru, navodi Demostat.

Pristalice promene ekonomskog kursa Srbije koje agituju za uspostavljanje tesne saradnje sa Rusijom i Kinom, između ostalog, kao argument u prilog tome navode težnju Pekinga da ulaže u našu zemlju u čemu vide prostor za intenziviranje privrednih odnosa sa tom, ali i drugim članicima organizacije BRIKS. 

Ako se pogledaju podaci o ulaganjima stranih kompanija u Srbiju u prvih deset meseci prošle godine jasno se da uočiti da je pojedinačno najveći investitor upravo Kina sa 592,6 miliona evra. Ako se uzme u obzir očigledna činjenica da Kina povećava svoja ulaganja u Srbiju može se doći do zaključka da su oni koji zagovaraju promenu ekonomskog kursa Beograd apsolutno u pravu.

Međutim, reč je o podatku koji potpuno zavarava te uvid u širu sliku pokazuje naime nešto potpuno suprotno, a to je da je najveći investitor u Srbiji u prošloj godini ipak Evropska unija. Ako se pogleda ukupan udeo investicija u našu zemlju u 2023, dolazimo do toga da je onaj iz Evropske unije zastupljen u procentu od 65,8 odsto dok je onaj iz Kine sveden na 32, 3 odsto.

Dalje, uvidom u spisak šest najvećih zemalja - investitora u Srbiju u prošloj godini da se utvrditi da su njih četiri članice EU, a da među prve tri zauzimaju čak dva mesta.  

Da teze o neophodnosti promene ekonomskog kursa Srbije nisu osnovane pokazuje i podatak da su u periodu od 2001. do 2023. godine kompanije iz Evropske unije u Srbiju investirale 20,3 milijarde evra, što čini čak 50 odsto ukupnih stranih investicija, što je daleko više od kineskih (3,1 milijarde evra) i ruskih (2,5 milijardi evra) investicija. Treba naglasiti da je Evropska unija i najveći trgovinski partner Srbije sa procentom u iznosu od oko 60 odsto.

Najviše robe iz naše zemlje u prvih deset meseci prošle godine izvezeno je u Nemačku (3,6 milijardi evra), na drugom mestu je Bosna i Hercegovina (1,6 milijardi evra), na trećem je Italija (1,5 milijardi evra) a zatim slede Mađarska (1,4 milijarde evra) i Rumunija (1,2 milijarde evra). Dakle, od pet prvih zemalja na ovoj rang listi, njih čak četiri dolaze iz Evropske unije.

Kada je reč o uvozu u Srbiju na prvom mestu je opet Nemačka ( 4 milijarde evra, druga je Kina (3,7 milijardi evra) a zatim slede Italija (2,2 milijarde evra), Turska (1,4 milijarde evra) i Rusija (1,39 milijardi evra). Na ovoj rang listi dakle zemlje iz EU zauzimaju visoko prvo i treće mesto. 

Inače, Evropska unija je i najveći donator u Srbiji. Od 2001. godine EU je kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava Srbiji za podršku reformama.