Zašto članovi SNS-a pristaju na sramotu i ponižavanje?

Predsednik Srbije ima organsku potrebu da ponižava ljude. To je njegova strast i najveće zadovoljstvo, koje se prikazuje na najbliže saradnike, da im naređuje i da im traži da “ga slušaju”. Potreba da stalno kontroliše sve, pa i ljude sa kojima svakodnevno komunicira, uticala je na to da danas okruženje šefa srpske države u najvećoj meri čine ljudi koje “odlikuje” spremnost na samoponižavanje, snishodljivo ponašanje i ulizivanje.

Oni i predstavljaju Srbiju, ali koliko ljudi u ovoj zemlji zna da im takvi ljudi odlučuju o sudbini? Gde je tu nestala priča o ponosnoj Srbiji koja im svoje JA?

Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da, za razliku od opozicije, SNS nikada neće rušiti Srbiju, uputivši kritiku funkcionerima i pripadnicima SNS da samo čekaju "tašnu, mašnu i skretaricu“.

Svoje partijske kolege je upitao: "Zamislite da se sklonim sa liste, koliko bi ljudi za vas glasalo“. Mnogima je dozlogrdilo uništenje svih institucija, kršenje zakona i ustava, ogromna korupcija, iritantna svakodnevna propaganda i, ono što je ključno, ukidanje demokratskih izbora. 

Građani Srbije nisu izabrali Anu Brnabić i nikada je ne bi izabrali za predsednicu vlade da je bila kandidatkinja. Sve njene karakteristike su takve da nema nijednog poslanika SNS-a, SPS-a i svih ostalih koji čine Vučićevu većinu u Skupštini koji ovakav izbor nisu doživeli kao najveće poniženje. Ali su ćutali.

Vučić je izabrao Anu Brnabić zato što se njegova vladavina zasniva na totalnom poniženju ljudi. Biraćete onog koga nikada ne biste izabrali, zato što ON tako kaže.Tako da "predlog" da ona svojevremeno bude premijerka, nije ništa drugo do test Vučićeve apsolutne moći i patološke potrebe da ponižava ljude. Problem s njom i ostalima iz SNS-a  je u tome što oni prihvataju to poniženje, maltene kao nagradu.

Za razliku od Slobodana Miloševića, Vučića njegove pristalice očigledno doživljavaju kao strogog oca, koji uvek može da se naljuti, da ih kazni ili gađa nekim čudnim predmetima. Dosadašnja izborna kampanja SNS-a, koji u svojim rukama ima ogromnu moć, silu i novac, pored brutalnog vređanja političkih oponenata i neprekidnog samohvalisanja, svodi se uglavnom na Vučićeve pokušaje da javnost ubedi da se ne plaši svojih "neuporedivo slabijih protivnika".

Kao čovek suštinski nesposoban da vlast deli sa bilo kim, Vučić oko sebe nema nikoga ko nije u svakom smislu beznačajan i ko ne zavisi isključivo od njega. Svi su po njemu bednici, ali oni i kao takvi zastupaju ovu zemlju i donose zakone. Narod i dalje pristaje na to. Vole li Srbi poltrone, večiti zastupnici Crnog Đorđa i sina Obilića, kao i ostalih prigodnih.

Vučić ne podnosi samostalne ličnosti. Može biti da zna da ljudi na njegove mitinge ne dolaze zato što ga vole i poštuju nego zato što su prinuđeni. Znaju to i njegova niža bića, koja sve te vašare organizuju. Isto to znaju naravno i oni koji su tu dovedeni da mu kliču i aplaudiraju. I bez kompromisa, ima tu i raznih političkih analitičara, novinara, profesora, koji po Vučićevim medijima takve skupove posle hvale i veličaju. Svi, dakle, (VALJDA) znaju da je svaki taj performans jedna velika suluda obmana, jedna velika laž.

Nažalost, ipak u tome učestvuju.