PRAVO DA SE NE ĆUTI Boji li se država sindikata, još?

Da li sindikati u Srbiji imaju moć da pomognu radnicima? Iz najviših slojeva stratosfere je vidljivo da sindikati nemaju neki bitniji uticaj na društvene procese, ali čak i kao takvi, opasno bodu oči ljudima na vlasti. Zašto je to tako? Na meti države su sindikati koji se bore. Njima se oduzima svojstvo reprezentativnosti, a samim tim i mogućnost da kolektivno pregovaraju, kao i niz drugih prava, kako bi se oslabili, ućutkali, izolovali.

U policijskoj akciji uhapšen je predsednik Vojnog sindikata Srbije (VSS) Novica Antić pod sumnjom da je izvršio krivično delo pronevere. Ovaj potez stručna javnost je ocenila kao još jedan vid pritiska na sindikalce koji godinama ukazuju na sve nepravilnosti u Vojsci Srbije. Naime, proteklih godina, VSS se zalagao za poštovanja zakona i propisa, ukazujući na sve vrste zloupotreba u bezbednosnim službama.

U ovoj akciji su, pored predsednika VSS, uhapšena još dva člana rukovodstva sindikata. U pitanju su Duško Tolmač i Predrag Jevtić

Zašto se ovo radi? Pre svega, zato što je potrebno disciplinovati sindikate koji rade u interesu radnika. Jer država svesrdno pomaže poslodavce u borbi protiv radničkih interesa. Njihova razmišljanja su jasna. Što je manje pravih buntovnih sindikata, to će više grabljivog kapitala i "investitora“ da se slije u Srbiju, da koristi robovsku radnu snagu.

VSS se drznuo da ukaže na niz nepravilnosti i propusta. Načinili su "štetu" jer je vojska omiljena tema za dičenje SNS-a u predizbnornim aktivnostima. Poznato je i to da država čini sve što je u njenoj moći da sindikate upropasti ili podredi. Kako to obično biva u autoritarnim društvima u kojima je vladavina prava samo apstraktni ustavni pojam, u borbi protiv različitosti sindikati koji ostaju dosledni svojim idejama i zaštiti radnika opasno smetaju državi, posebno u situacijama gde se ona pojavljuje kao poslodavac.

I tada najčešće dolazi do prelaska linije razdvajanja zakonitog i nezakonitog, tačnije do kršenja zakona od strane države. A sve kako bi se sačuvao partijski poredak i jednoumlje u kojem nema mesta za dijalog a kamoli kritiku i iznošenja prljavog veša. Vlast pokazuje i očigledan strah od mogućnosti da bi sindikati mogli da mobilišu i radnike koje naš zakon ne prepoznaje kao takve jer zakon prepoznaje samo termin zaposleni.

I strah im je opravdan. Zapitajte se kolika je moć nadničara u Srbiji, da li je moguće sindikalno organizovanje skupljača sekundarnih sirovina, nadničara na njivama, u voćnjacima, prodavaca na pijacama, bivših radnika giganata koji rade na crno. Sila koja može ozbiljno da uzdrma vlast.

Kao što je svojevremeno napominjao Zoran Đinđić, narod će se pobuniti onda kada shvati da nešto može da izgubi.