Društvo i ekonomija

[ Izvor: RTS ]

26. 02. 2024. 07:00 13

Ako se politika ne promeni, Srbija će uvoziti hranu

Prvi objavljeni podaci nedavno završenog popisa poljoprivrede neprijatno su iznenadili agroekonomske analitičare iako su, kako sami kažu, očekivali negativne trendove i padove u ovoj oblasti. Za samo pet godina poljoprivredno zemljište je smanjeno za više od petine, dok je broj gazdinstava opao za 10%. Najteža situacija je u stočarstvu. Drastično je opao broj svinja, koza, goveda, a manje je i ovaca i živine. Stručnjaci kažu da je ovo ozbiljan alarm za hitno donošenje mera koje bi zaustavile dalje uništenje srpske poljoprivrede. U suprotnom Srbija će izgubiti prehrambenu sigurnost i postaćemo zemlja koja je zavisna od uvoza hrane.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela. Oni koji se bave poljoprivredom u proseku imaju 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. U ovoj grani radi preko milion ljudi, što je 14% manje nego 2018. kada je RZS radio anketu poljoprivrede.

- Za mene su prvi rezultati popisa prilično šokantni. Svi mi koji se bavimo analizom smo znali da parametri u poljoprivredi opadaju i u proizvodnom smislu i u smislu kapaciteta, ali ovo je baš poražavajuće. Kada imate situaciju da raspoloživog zemljišta ima 20 posto manje nego pre samo pet godina, da korišćenog zemljišta imamo manje 6,3 posto, da nam je nestalo 48,2% šuma, onda se pitate gde je to nestalo i o čemu se radi - kaže Žarko Galetin, agrokonomski analitičar.

Da je gubitak poljoprivrednog zemljišta ogorman problem smatra i Dragana Latković, predsednica UO instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Objašnjava da je do sada kod mnogih postojala zabluda da koristimo oko 4,1 milion hektara obradive površine, što je po glavi stanovnika oko 0,56 hektara, a što je više nego u Holandiji.

- Popis je pokazao da mi više nemamo te površine. Naši agroanalitičari su upozoravali da Srbija godišnje gubi oko 25.000 hektara obradivog zemljišta. Veliki deo poljoprivrednih površina se uzima za izgradnju infrastrukture, za izgradnju naselja, industrijskih zona... Ne kažem, mora i to da se gradi, ali se gubi zemljište - kaže Dragana Latković.

Crni dani za stočarstvo

Stočarstvo u Srbiji nikada nije bilo u lošijem položaju.

- Po uslovnom grlu imamo pad proizvodnje od 20%. Kada pogledate da je to vremenski period od samo pet godina, onda vidite da je to drastično i da je to veoma loš trend koji na kraju može da se završti time da mi postanemo uvozno zavisni ne samo od svinjskog mesa i mleka, koje sad uvozimo, već i mnogo toga drugog -kaže Galetin.

Podaci pokazuju da u Srbiji trenutno ima svega 725.000 goveda, što je 17,7% manje u odnosu na 2018. godinu. Pad u proizvodnji svinja i koza je još veći. Svinja imamo 2,26 miliona što je smanjenje od čak 30,7%, dok je koza oko 150.000 ili za 31,5% manje nego pre pet godina.

- To je po meni prva stvar o kojoj naši kreatori agrarne politike treba da vode računa. Jednom sam čuo dobru misao - onog trenutka kada i poslednji mač bude prekovan u plug, čovečanstvo će moći da razmišlja o prosperitetu. Meni se čini da sada plugove pretačemo u mačeve i da su vojni budžeti veći od agrarnih. Govorim u globalnom, pa i u našem smislu - navodi Galetin.

- Treba da shvatimo da veće učešće poljoprivrede u BDP-u nije pokazatelj da je zemlja siromašnija ili da smo u nekom retrogradnom sistemu. Naprotiv. Ja mislim da je poljoprivreda bazična privredna grana i da na taj način treba o njoj da razmišljamo - dodaje Galetin.

Uništavanje stočarske proizvodnje traje decenijama

Pad u stočarstvu je trend koji se u Srbiji dešava od devedesetih godina prošlog veka, kaže Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

- Stočarska proizvodnja je od 1992. kada su uvedene sankcije prema Srbiji, počela da opada godišnje po stopi od 1,2 do 2%. I tako je sve do današnjih dana. Prvo su razlozi bili sankcije, jer je bio zabranjen izvoz svih proizvoda iz poljoprivrede, a izvoz je vukao razvoj. Nakon toga imali smo hiperinflaciju, pa ratna događanja, zatim je došla privatizacija. Raspad velikih sistema je bio katastrofalan za stočarsku proizvodnju - podseća Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

- Zatim smo imali problem što nismo imali usaglašenu agrarnu politiku. Imali smo 16 ministara tj. 16 koncepcija agrarne politike do današnjeg dana. Takođe, potrošnja mesa po glavi stanovnika je drastično pala. Sa 65 kilograma na 42. A potrošnja bi trebalo da vuče razvoj. Na kraju došlo je do raznih nepogodnosti na globalnom tržištu, kao što su zarazne bolesti koje se ne mogu lečiti - dodaje Prostran.

Stočarstvo je, navodi, dominantno bilo prisutno u privatnom sektoru. Najčešće kod malih gazdinstava koja očito nisu mogla da se nose sa žestokom konkurencijom.

- To nam se obija sada o glavu, jer smo mi postali veliki uvoznici mesa. Samo u poslednje dve, tri godine na uvoz svinjskog mesa, da li kroz polutke ili prasad za tov, davali smo između 70 i 80 mil EUR godišnje. Obnavljanje ove proizvodnje podrazumeva ogroman investicioni ciklus. Neki su godinama pokušavali da me ubede da će povećana produktivnost po grlu stoke kompenzovati smanjeni broj grla, ali to je nemoguće - ističe Prostran.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 13

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Ravnopravnost

Zoran Živković [12.04.2024.]




Video dana

Zavrteće vam se u glavi!

Anketa

Ko je kriv za razočaravajuću sezonu Zvezde i Partizana u Evroligi?

Rezultati