MUDRA MINISTARKA HANDANOVIĆ I Bog dade litijum Srbima

Bog je bio zabranjen u Srbiji u vremenima posle Drugog svetskog rata ili u najmanju ruku nepozvan gost. Međutim, ideologije prošlosti ili prošle ideologije, vraćaju se kao i u svakoj velikoj krizi, kada osećamo deficit budućnosti, a sadašnjost ne predstavlja prijatno okruženje. Ali, dobrobit koju nam novoradikalska ideologija obećava, retko je dobro utočište. Bog se ove zime u Srbiji javlja i na druge načine, nekim drugim čudima, upisujući u prirodu znake svoje natprirodne moći. Bar tako navode čelni ljudi ovdašnje vlasti.

Rezerve litijuma koje Srbija ima u dolini Jadra ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović opisala je kao "dar od Boga" i rekla da "ležimo na milijardama". To je jezik bogougodnog pevanja o odbrani režima, a Bog je "pozvan" da se dogodi u Srbiji, sa zadatkom da opravda i preuzme odgovornost za političke projekte SNS-a. Očigledno je da političari na vlasti polako gube proročanski potencijal, potrošili su ga na društvenim mrežama i u izbornoj krađi, pa za narodne mase nadahnuće traže u dodiru više sile ili super ideje. Paketići sa graškom i sardinama više nisu dovoljni.

Ministarka Handanović pokazuje kako čeljade iz vlasti gleda na silna događanja naroda. Dosetila se da vaskolikom srpskom narodu prikaže ekološko anarho-hrišćansku utopiju svoje partije. Treba da se buši! Rio Tinto ovde nije došao zbog sebe, nego zbog nas. I plate ima da skaču, prihodi po živoj glavi stanovnika biće veći nego ikad. Srbija će biti zemlja napretka, uzor za region, Evropu i svet. Tako će Božijom milošću i rukom njegovom, na stotine mladih biti spaseno od nerada i ulice i odvedeno u rudnike. Ko se otrovao to mu je, ko je pretekao blago njemu, to je cena napretka. Smrt košta, ona uzima i daje.

Kriza komunikacije u politici dovela je do erupcije kolektivne svesti, koja se samo donekle kontroliše i dovodi do neočekivanih obrta na terenu. Dakle, čas kopamo litijum, a čas ne. Nada i beznađe nikad nisu bili bliže. Vlast u Srbiji svesno i planski radi na razgradnji svojih institucija, pa smo sada u situaciji da rudarskog giganta, kao što je Rio Tinto, jačeg od mnogih država, nema ko da kontroliše. Narod neće opštu zvaničnu laž kao način života, vređanje građana i njihove pameti, prezir prema svima koji ne pristaju da vide sve ono što je izmišljeno. 

Šteta što niko ministarki Handanović nije predložio da odsluša celu apokalipsu šapćućim tonom: "Onda videh: četiri konjanika stajahu na četiri kraja Zemlje…"