Račun plaćen, a izvršitelj kuca na vrata - kako se zaštititi?

Ipak, pojedini slučajevi ukazuju da se ovaj deo zakona često krši, odnosno da komunalna preduzeća šalju dugove na naplatu preko izvršitelja iako su uplatili sredstva pravom preduzeću, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju potrošača Efektiva.

Dvoje građana iz Užica dobilo je poziv za takvu naplatu računa za komunalije od izvrštelja, sa dodatnim troškovima tog postupka, koji su bili veći od dugova prema komunalnom preduzeću. Slučajevi su se desili u razmaku od šest godina - jedan je iz 2023. godine, a drugi iz 2017. godine je već rešen, naknadnom žalbom nadležnim službama i izvršitelju.

Inače, ljudi ovakve slučajeve često, posebno u manjim sredinama, objavljuju u javnosti anonimno, preko društvenih mreža.

- Dobila sam tužbu za neplaćen račun za komunalije za mart, april i jun. Iznos ta tri računa je oko 10.000 dinara, u pitanju je previd - kaže jedna građanka iz Užica, čije je pismo krajem prošle godine anonimno objavljeno na Fejsbuku.

Kako dodaje, komunalno je predalo dug izvršiteljima čiji su troškovi 13.000 dinara, veći od navedenog duga. Komunalno je na ta tri računa zaračunalo kamatu od 710 dinara.

- Po zakonu, ako izvršite uplatu po računu, dužni su da zatvore prvi najstariji dug, a ne da račun preskoče zbog neslaganja poziva na broj. Jasno je da blagajna komunalnog nije dužna da "gata" da li je neko zaboravio da plati svoje obaveze, ali je dužno da račune zatvara od najstarijeg. Izvršitelji su zatrpani ovakvim tužbama i to je nezakonita pljačka i onako su ljudi na rubu egzistencije - objašnjava se u pismu građanke iz Užica.

Kako potrošači mogu da se zaštite?

Potrošači treba da znaju da se na njih prvenstveno primenjuje Zakon o zaštiti potrošača, pa tek kad on neku situaciju ne pokriva, primenjuje se Zakon o obligacionim odnosima, kaže za Novu ekonomiju Jovan Ristić, pravnik u Udruženju potrošača Efektiva.

- Prema članu 90 stav 1 i 2 Zakona o zaštiti potrošača, računi za usluge od opšteg ekonomskog interesa isporučuju se samo za pružene usluge, i mogu se odnositi samo na period izmerene potrošnje (obračunski period) od najviše mesec dana - kaže Ristić.

On podseća i da se mesečni račun odnosi samo na nedospelo potraživanje iz tog meseca; mesečni račun je poziv potrošaču da do roka dospelosti (obično pada u negde u drugoj polovini narednog meseca i obavezno je naznačen) plati taj račun, ili počinje da mu teče kamata.

- Nema govora o tome da se mesečni račun može odnositi na bilo kakva potraživanja koja su dospela; tome služe opomene - opomena pred obustavu pružanja usluge i opomena pred utuženje - kaže Ristić.

Prema njegovim rečima, svako mesečno potraživanje ima svoj datum dospeća, i od njega, ako se račun ne plati u roku, počinje da teku zatezna kamata i jednogodišnji rok zastarevanja.

- Prema članu 85 Zakona o zaštiti potrošača, kad prođu dva meseca od dospeća mesečne obaveze, a da je potrošač nije platio, trgovac uslugom stiče pravo da mu obustavi uslugu, i o tome je dužan da mu pošalje specifikovanu opomenu - dodaje Ristić.

Isto tako, trgovac ima pravo da potrošača utuži za dospelo a neplaćeno mesečno potraživanje, to jest da javnom izvršitelju podnese predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (izvod iz poslovnih knjiga, račun), objašnjava isti sagovornik.

- Sve nam ovo govori da se mesečnim računima ne mogu plaćati zaostala dospela potraživanja, i javna preduzeća ne samo što na svoje račune i uplatnice stavljaju oznake meseca i godine, već na uplatnice, radi lakšeg računovodstvenog razvrstavanja stavljaju odvojene pozive na broj - kako bi se, u smislu primene navedenih zakonskih odredbi, tačno znalo šta je plaćeno - objašnjava Ristić.

Ristić objašnjava da je to i dobar poslovni običaj javnih i komunalnih preduzeća, koji svojim nezakonitim računima krše Elektroprivreda Srbije i pojedini vodovodi.

- Njihovi računi i uplatnice kao sastavni delovi tih računa služe za plaćanje zbira dospelih i nedospelih potraživanja, i pošto su uplatnice svesno i namerno - suprotno dobrim poslovnim običajima - neobeležene oznakom meseca i godine, i nose uvek isti poziv na broj (to je nezakoniti sistem izbegavanja nastupanja zastarelosti), svaka potrošačeva uplata se kao neopredeljena, po članu 312 Zakona o obligacionim odnosima, automatski i bez potrošačeve volje automatski preusmerava na podmirivanje najstarijeg nepokrivenog potraživanja prema njemu, ukoliko takva potraživanja postoje - objašnjava Ristić.

Kako Ristić dodaje, to je već regulisano Zakonom o zaštiti potrošača kroz obavezu trgovca da izdaje mesečne račune koji se odnose na tekuću, nedospelu mesečnu obavezu koja odvojeno dospeva na naplatu.

- Ne sme se račun, kao što je slučaj sa EPS-ovim, odnositi na zbir dospelih i nedospelih potraživanja, a još manje se sme taj zbir iznova kamatirati iz meseca u mesec onda kad potrošač "vuče" za sobom neka dospela potraživanja, jer to proizvodi zabranjeni efekat obračunavanja kamate na kamatu - objašnjava Ristić.

Upravo zbog toga su Efektiva i Republička unija potrošača 17. decembra 2021. godine protiv EPS-a pokrenule kolektivni potrošački spor pred Ministarstvom unutrašnje i spoljne trgovine, podseća sagovornik Nove ekonomije.