UGASITE SVETLO Vučić čitao izjave babica

Aleksandar Vučić će u svom monologu sve predstaviti onako kako želi, jer nema nekog ko bi mogao da mu oponira. Niti opozicionog političara, niti novinara. Režimski novinari služe samo da ga podsete da nešto ne zaboravi. Pažljivo neguje imidž državnika zabrinutog nad sudbinom zemlje koji 16 sati dnevno radi, a onda spava maltene u hodu. 

Tako se predsednik Srbije sastao sa Maricom Mihajlović, čija je beba preminula zbog akušerskog nasilja u Sremskoj Mitrovici. Obećao je ovom bračnom paru finansijsku pomoć države, a interesantno je da je naveo da je imao uvid u izjave nadležnih lica. 

- Ja sam pročitao sve što mi je bilo dostupno, ne samo vaše izjave već i izjave koje nadležni organi skupljaju od babica, lekara i svih ostalih…

Međutim, samo koji dan pre susreta sa njom, Vučić je navodio da se neće mešati u rad istražnih organa.

- Da ja ne ulazim u krivično-pravne stvari, to je na nadležnim državnim organima, ali svakako užasno - izjavio je predsednik Srbije.

I nije ovo prvi put da se Vučić, blago rečeno, upliće i komentariše rad sudskih organa. Uostalom, on je svoj rejting naduvan populističkom borbom protiv nepravde učvrstio u krugovima koji imaju moć odlučivanja u zemlji, ali i van nje svojom oštrom reformskom retorikom. On nije samo država, ON je član svake porodice u Srbiji. 

Dakle, ne brinite porodice u Srbiji, ne brini državo Srbijo. Ima ko da vas štiti. Vučić nastoji da celo društvo bude u jednom stroju. Ko nije, taj je neprijatelj, izdajnik, lopov i provlači se kroz blato njegovih tabloida.

U međuvremenu se nižu napadi na svakog sumnjivog koji nije njihov i koji ne podržava Vučića. Napad za napadom toga nekog i odbrana za odbranom predsednika Vučića. Mada je on sam sebi najjača odbrana. Predsednik ima potrebu da se tužilaštvu i javnosti obrati na novi i pomalo originalni način.

- Strašno je to što sam video ili pročitao sam jezive izjave - izjavio je Aleksandar Vučić.

Njegove pretpostavke do sada su bile kriv je, nije kriv, prošao je poligraf. Tako da tužilaštvo, lako može da protumači šta je ono što predsednik želi da se uradio, odnosno šta ne želi da se uradi. Jednostavno, on je nevidljiva ruka pravnog sistema. Njegovo svakodnevno profesionalno brukanje kao najboljeg studenta prava u istoriji pravnog fakulteta ne može da se objasni drugačije osim ličnom promocijom.