RTS za reklame potrošio 77,8 miliona dinara: Ko je profitirao?

Nabavka za usluge oglašavanja u štampanim i onlajn medijima sprovedena je putem pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva. Podeljana je u 13 partija, a RTS je tačno znao u kojim medijima želi da se reklamira, prenosi NUNS.

Tako je Mondo INC, izdavač lista Kurir i portala Mondo, za svaki od ovih medija dobio po 3.6 miliona dinara, ukupno 7.2 miliona dinara. Publisher doo, izdavač lista "Nedeljni ekspres" i portala ekspres.net dobio je 600.000 dinara.

Ringier Serbia je dobio 4.2 miliona dinara za reklame u štampanim izdanjima "Blic" i "Blic žena" i za portale blic.rs, zena.rs i noizz.rs.

NID Color Mediainternational doo je za reklamiranje RTS-a u štampanim izdanjima "Gloria", "Story" i "Hello", kao i na portalima gloria.rs, story.rs i hellomagazin.rs dobio 3 miliona dinara.

Za reklamiranje programa RTS-a u štampanom izdanju "Večernjih novosti" i magazinu "TV novosti", kao i na portalu novosti.rs, NID kompanija Novosti AD je dobila 4.8 miliona dinara.

Alo media system je dobio 2.4 miliona dinara za reklamu u listu Alo i na njegovom portalu, dok je Politika dobila 3 miliona za reklamiranje u svojim medijima, a Nedeljnik 1.8 miliona.

Internet group je dobio 3.6 miliona dinara za RTS-ovu reklamu na portalu telegraf.rs, a Color media comunications 600.000 dinara za reklamu na portalima nadlanu.com i diplomacyandcommerce.rs. Izdavač Informera, Insajder tim je dobio 2.4 miliona dinara od RTS-a, a isto toliko i Medijska mreža za reklamu u "Srpskom telegrafu".

U obrazloženju ovakve nabavke stoji da ove usluge može da isporuči samo određeni privredni subjekat zbog "nepostojanja konkurencije iz tehničkih razloga", što jeste u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Međutim, isti Zakon kaže da ovo obrazloženje može da se primeni "samo ako ne postoji odgovarajuća alternativa ili zamena, a nepostojanje konkurencije nije rezultat namere da se određenom privrednom subjektu neopravdano da prednost ili da se dovede u nepovoljan položaj".

Dakle, pregovarački postupak se sprovodi samo ako bez sumnje nema drugih ponuđača koji bi mogli odgovoriti na javni poziv.

Budući da je u svakoj partiji tačno navedeno u kojim medijima RTS želi da se reklamira, postavlja se pitanje da li ipak postoji namera da se nekim medijima da prednost u postupku javne nabavke, jer u Srbiji je ipak registrovano oko dve i po hiljade medija?