RADIKALSKA KOSKA Pričajmo o oružju, ne o izbornoj krađi

Pohvalio se ministar unutrašnjih poslova Kosova ovih dana da će sve patrole Kosovske policije biti opremljene puškama sa dugim cevima. Kao odgovor, Srbija najavljuje nabavku borbenih vozila, vesti su koje su izazvale pažnju ove nedelje.

Tačnije, kako je Kurti slao svoje specijalce na sever Kosova, tako je Vučić podizao borbenu gotovost Vojske Srbije. 

Naprednjačka propagandna mašinerija Aleksandra Vučića, 2024. godinu otpočela je novim političkim spinom o ponovnom uvođenju vojnog roka u Srbiji. Suština je bila u tome da se skrene pažnja sa krađe na izborima.

Kako su iz SNS procenili, narod tu kosku nije dovoljno dugo glodao pa je bačena nova. Elem, Priština po ko zna koji put zvecka oružjem i preti Beogradu. Priča o gomilanju oružja je sve glasnija, ali što ono se glasnije čuje, jeste da se radi o još jednom pumpanju javnog mnjenja, jer sve dok je NATO tamo gde treba da bude rata neće biti.

Ako već nije rešen, Kosovo je emotivno i operativno nerešiv problem. Vrhovni komandant svakako i nema ideju kako da povede vojsku, ako odluči da je povede. Nikada to nije radio, niti poznaje generala dovoljno suludog da ga razume, uprkos svim klimoglavcima u srpskoj vojsci. A, nameću se ključna pitanja - gde i da je vodi, u kakvom borbenom poretku, u koliko ešelona. Šta bi radile trupe ako pređu Jarinje, Brnjak, Merdare, Mutivode? Da li bi to bio krajnji cilj ili početak golgote. Šta bi gađala avijacija? Kojim bi pravcima išli tenkovi? Put u potpuno ništavilo.

Ali, sve to dobro zvuči za specijalne emisije na režimskim televizijama, gde raznorazni vojni eksperti laprdaju o tome, kako bi Srbija pregazila takozvanu vojsku Kosova za cirka dvedesetak minuta.

Međutim, problem je što ni oni, a ni Vrhovni, ne znaju šta je to vojna sila, niti kako se koristi. Vrhovni preko svojih čauša lansira strah, da zaseni svoje slepe birače, ako i to još uvek može. Režim u Srbiji se po ko zna koji put postavlja kao vlasnik pojma rodoljublja i uči nas kako voleti zemlju a ne pričati o krađi na izborima. Jer, ko o tome u ovim teškim trenucima priča, dokazani je izdajnik i strani plaćenik. To je taj novoradikalski patriotizam kao savršen prikaz licemerja i bezobrazluka. Dokazivanje odanosti nečemu što oni smatraju otadžbinom. Vrhovni komandant govori sebi u bradu, pravi melodramske pauze, posle kojih ne dolazi ništa osim besmislenih rečenica, prenemaganja i samosažaljenja. 

Inače, novoradikali vole da prete silom. Ali, te sile nema i ne može se upotrebiti ono čega nema.