Hapšena policajka "na ledu": Godinama sam slušala "ćuti, ne talasaj"

- Žene su pokazale da imaju stav, da nije u modi da budu "poslušne", ako misle i žele drugačije. Svaki čovek ima svoj put koji mora da pređe, koji mu je život odredio. Ja svoj put nisam umišljajno birala, samo sam išla tamo gde sam mislila da je ispravno. To me je odvelo pravo u Centralni zatvor po predlogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, pred Viši sud i pred disciplinskog starešinu, a ja i dalje mislim da nisam kriva, da je to samo instinktivna radnja, poput disanja, urođena. Meni je jedan "klik" promenio život i sada verujem da je to bio trenutak kada je nešto, bilo šta, moralo da se promeni, da se učini bar malo van svakodnevnih beskorisnih tabela, izveštaja... Godinama unazad slušala sam ljude koji govore: "Ćuti, ne talasaj, šta to tebi fali, neko drugi neka se bavi time...", a moje pitanje je uvek bilo: "A ko će to umesto mene da se bavi mojim životom" - kaže policajka Petrović.

Ona za NIN navodi da često u razgovoru sa ljudima govori: "To je bilo pre hapšenja... To je bilo posle hapšenja", i da je zapravo jul 2023. bio prekretnica u njenom životu.

- Od tada, više ništa nije isto. Iako sve još uvek traje, postupci nisu okončani, i dalje sam suspendovana sa posla, iako ništa nije završeno, u meni nikada nije bio veći osećaj slobode. Nisam se oslobodila straha, jer straha nije ni bilo, oslobodila sam se stega, ograničenja, vratila sam sebi pravo da kažem glasno kada nešto nije u redu i da svaki sledeći put stanem na stranu istine - kaže Katarina Petrović.

Ona navodi da ju je stiglo ono što je do tog 3. jula odbacivala kao nemoguće. Dodaje da je znala da razloga za hapšenje nema, a za pritvor još manje.

- Ali tog ponedeljka po podne uverila sam se da je ponekad dovoljno što niste "na pravoj strani" i što ste sebi dali za pravo da kažete ili uradite bilo šta što nije prošlo neku vrstu kontrole ili saglasnosti - objašnjava Katarina Petrović.

Ona kaže da posmatrajući sa ove distance misli da nam život uvek da da ponesemo tačno onoliko koliko možemo. Ni manje, ni više.

- Biti dva, tri dana u Centralnom zatvoru u Beogradu je za mene ogromno iskustvo. Naviknete se na neka nova pravila, imate priliku da vidite sve te ljude i žene koje su tamo iz ko zna kojih sve razloga, da razmislite da li su zaista morale da završe tu, kakav je to život bio prema njima. Jedino što mi je bilo teško je što unutra nisam mogla da znam kako je mojoj porodici napolju, ja sam bila dobro. Čudno neko mesto, čak sam pomislila, kada smo izlazile u dvosatnu šetnju po zatvorskom krugu, zašto su toliki golubovi, od svih mesta na ovom svetu i sve slobode koju imaju ptice, izabrali da svoje vreme provode sa nama između zidina zatvora. Moje kratko bivstvovanje u CZ-u ispraćeno je aplauzom iz Petog paviljona, to je znak da neko ide na slobodu, bez obzira na to koliko je vremena tu proveo - seća se ova hrabra policajka.

Ona kaže da su se nakon toga aplauzi nastavili i da su se otvorili neki novi prozori u njenom životu.

- Sve to je za mene bilo novo, neočekivano. Upoznala sam mnogo novih ljudi, koji su mi sve vreme putokaz da idem u pravom smeru. Neke od njih gledala sam i slušala samo na televiziji, delovalo je daleko da ću ikada biti u prilici da razgovaram sa njima, što bi rekao uvaženi Peca Popović: "Upoznala sam likove sa postera u mojoj sobi". Ponovo sam uspela da vidim da u mom gradu i u mojoj zemlji žive neki divni ljudi - navodi Katarina Petrović. 

Ona podseća da je pre izbora za NIN-ovu ličnost godine dobila i nagradu Vitez poziva, koju nevladina organizacija Liga eksperata - LEX, već 17 godina tradicionalno dodeljuje izuzetnim pojedincima iz različitih sfera društva.

- Ta nagrada je došla kao priznanje za moj dosadašnji rad i predstavlja ogromnu obavezu i odgovornost, jer sam je primila, osim u svoje ime, i u ime svojih kolega i svoje profesije. Kao što sam već rekla na dodeli nagrade, ja za svoj postupak nisam tražila ni lance ni lovorike, a došlo je i jedno i drugo i spremna sam to da prihvatim. I kad sam pomislila da je sve malo utihnulo, u senci nekih novih događaja, usledio je poziv Milana Ćulibrka, glavnog urednika NIN-a. Osim što mi je saopštio da me je redakcija NIN-a proglasila za ličnost godine, obradovao me da u tome ipak ne budem sama, već u najboljem mogućem društvu. Sada sam rame uz rame sa tužiteljkama koje, kao i ja, štite svoj poziv, štite Ustav i zakon od samog zakonodavca, sve smo iz državnih službi hrabro branile državu od države.

Ona kaže da NIN-ovu nagradu, takođe prihvata sa dozom obaveze i odgovornosti i smatra da je veoma počastvovana, što zbog ovogodišnjih dobitnica, između ostalog i zbog ljudi koji su u prethodnim godinama poneli ovu titulu.

- U novonastaloj situaciji, mnogo mi znači podrška porodice, prijatelja i eminentne javnosti. Ja ću nastaviti sve svoje privatne i profesionalne borbe, a na to me podstiče i jedan citat koji sam nedavno pročitala, a koji kaže: "Ko se bori, može da izgubi, ko se ne bori, već je izgubio!" - zaključuje policajka Katarina Petrović.