EKONOMSKI TIGAR Pasulj se krade i krije u jakni

Jednakost je u Srbiji tačno onolika koliko je iznosila u Kini pre četrdesetak godina, kada je "najmnogoljudnija zemlja sveta" odlučila da se mane socijalizma. Zbog poskupljenja se ne bune oni koji nemaju para (a ne bune se jer ih je sramota da se sazna kolika su sirotinja), nego oni koji jedu kurkumu.

To reče predsednik države. Kurkumu za koju on ne zna ni šta je nego mu je taj naziv došapnula simptomatična voditeljka, čime je odala celu jednu ekipu bogataša Srbije, koji se hrane kurkumom a ne "'lebom kako to Bog zapoveda" i kako valja i trebuje. Tajkuni nisu spomenuti.

Minimalna potrošačka korpa ne pokazuje koliki su potrebni troškovi života jedne porodice, već pokazuje koliko troše najsiromašniji u našem društvu. Otuda je ona puna paradoksa, jer najsiromašniji nemaju ni izdaleka dovoljno sredstava za normalan život. Svaka nada da se ne može dalje, gore i besramnije od onoga što je već urađeno, nestaje pred saznanjem da je dno u Srbiji dublje od najvećeg straha.

U svetu, burne pobune nastaju zbog simboličnih poskupljenja nekog omiljenog peciva, na primer. Kod nas, kao da se mazohistički uživa u socijalnom ropstvu. Navikavamo se na loše stvari koje nam se dešavaju, problem je što više ne znamo šta su nam ljudske potrebe. A, ko zna, pod ovim režimom možda i gubimo to ljudsko.

Trgovci su prošle godine, kako saznajemo, bili primorani da zujalice stavljaju na sve proizvode, pa čak i na putere, veća pakovanja pavlaka, čajnu kobasicu... Narod više ne preza, krade i ono što im nikad pre ne bi palo na pamet. Uzimaju sve što nije kabasto, što se može lako ukrasti. Tako ne čudi ni kako proizvode od mesa uzimaju, ako se uzmu na meru i nemaju zujalicu mogu jednostavno da stave pakovanje u džep. Zato trgovci u poslednje vreme moraju da obezbeđuju i te proizvode.

Sa rafova nestaju suhomesnati proizvodi, vakuum pakovanja, paštete. Pojedini trgovački lanci razmišljaju da odustanu od, recimo, prodaje pasulja na meru, jer su sve češći slučajevi da mušterije jednostavno "utovare" pasulj u džepove zimske jakne.

Kradu se i pakovanja tanko sečenih mesnih prerađevina i konzerve. Te proizvode obično posle preprodaju na pijaci. Lopovi su, kako kažu trgovci, sve kreativniji. Ima pravih specijalista, koji dolaze opremljeni, na primer sa pojasevima koji pozadi imaju ležišta za flaše alkoholnih pića. Tako mogu da ukradu i po više komada. Skupa žestoka pića su u vrhu poželjnih proizvoda za "iznošenje".

Ono što posebno zabrinjava i izaziva tugu, jeste i da lopovi neplaćenu robu pojedu u samoj radnji, a ambalažu ostave. Mnogi pojedu štošta dok ne stignu do kase. Uzmu, po pričama trgovaca, suhomesnato kod mesara, pa pojedu krišom između rafova ili se počaste sokovima i slatkišima, pa ambalažu negde bace.

Svoj doprinos štednji dao je i predsednik Aleksandar Vučić, koji se navodno odrekao hladne “kole zero” iz svog mini frižidera, koji je, kako kaže, isključio iz struje kako bi dao svoj doprinos štednji i tako pomogao državi. To što je u nedavnoj izbornoj kampanji, vladajuća Srpska napredna stranka izdvojila 534 miliona dinara (4,5 miliona evra), narodnih, takođe govori o tome koliko je Vučić štedljiv i koliko mu je stalo do Srbije.