Životni vek u Srbiji znatno kraći nego u EU

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2021. godine, u našoj zemlji očekivano vreme života za muškarce bilo je 70, a za žene 75,6 godina, dok je u EU taj odnos 77,2 naspram 82,9 godina, u korist žena.

Komentarišući ovu statistiku, Nataša Todorović, predsednica Gerontološkog društva Srbije, kaže za Danas da ne samo što je životni vek kod nas kraći nego u EU, već je i smanjen za više od godinu dana u odnosu na statistiku iz 2010. godine u Srbiji.

- To se može pripisati efektima pandemije kovida, jer je pre pandemijskih godina bio u stalnom porastu, dostigavši svoj vrhunac 2019. godine. Te godine očekivani životni vek u dobrom zdravlju procenjen je na 66,9 godina. Inače, očekivani životni vek u dobrom zdravlju se razlikuje među zemljama EU, najveći je u Švedskoj, gde žene žive u proseku 72,7 godina u zdravlju, a muškarci 72,8 godine. Kada pogledamo šta je to zajedničko zajednicama gde ljudi najduže žive, možemo izdvojiti tri važne stavke a to su fizička aktivnost utkana u redovni svakodnevni život, umerena ishrana i uključenost i socijalni kontakti - ukazuje sagovornica.

Dodaje da je jedan od razloga koji utiče na životni vek napredak medicine, a najvažniji faktor je smanjenje smrtnosti novorođenčadi.

Todorović smatra da su način života i nedovoljno upražnjavanje zdravih stilova života, kao i nepostojanje obaveznih sistematskih preventivnih pregleda koji bi omogućili pravovremeno otkrivanje bolesti samo neki od razloga zbog kojih je u Srbiji životni vek kraći.

Kao primer navodi to što u Srbiji čak 31,9 odsto stanovnika koristi neki duvanski proizvod, najviše onih od 45. do 54. godine života, dok su, sa druge strane, bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok umiranja u Srbiji, sa učešćem od 47,3 odsto u svim uzrocima smrti.

Samo prošle godine, prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", od ovih bolesti umrle su 51.624 osobe (23.695 muškaraca i 27.929 žena), tačnije grad veličine Šapca.

- Važan faktor koji utiče na životni vek je i pristupačnost usluga zdravstvene zaštite. Dešava se da ustanove nisu dovoljno pristupačne zbog udaljenosti, pre svega, u seoskom području, pa je i redovna kontrola otežana - naglašava Todorović.

Stopa materijalne deprivacije među starijima od 65 godina višestruko iznad evropskog proseka

Sa druge strane, popis iz 2022. godine pokazao je da se povećao udeo starije populacije. Od 6.647.003 stanovnika Srbije, 22,10 odsto čini populacija starija od 65 godina.

Prema rečima Nataše Todorović, demografske promene su globalni trend 21. veka i jedan od njihovih glavnih karakteristika je uvećanje udela starijih osoba u populaciji.

Međutim, po podacima istraživanja zdravlja populacije u Srbiji nešto više od četvrtine stanovništva starijeg od 65 godina (26,8 odsto) ocenjuje svoje zdravlje kao loše i vrlo loše što ukazuje na razmere potrebe za podrškom.

- Skoro devet od deset osoba starijih od 65 godina (85,7 odsto) je izjavilo da ima neku dugotrajnu bolest ili zdravstveni problem, a što je značajan porast u odnosu na rezultate 2013. godine (75,8 odsto). Karakteristično je da stariji sa najnižom školskom spremom (37,5 odsto) i najviše izloženi riziku od siromaštva (41 odsto) značajno češće ocenjuju svoje zdravlje kao loše i vrlo loše - navodi sagovornica, ističući da na dužinu života utiče i ekonomska situacija.

- Statistika EU za 2021. godinu pokazuje da je u Srbiji, među populacijom starijom od 65 godina stopa materijalne deprivacije (uskraćenosti) višestruko iznad evropskog proseka: 18,6 odsto u Srbiji naspram 5,3 odsto u zemljama EU, s tim što je ona kod starijih žena izraženija - 21 odsto žena naspram 18,6 odsto muškaraca u Srbiji u poređenju sa 2,7 odsto muškaraca i 5,9 odsto žena u EU - navodi ona.