Vučićevo medijsko "vešanje" opozicije

Miroslav Aleksić, lider Narodnog pokreta Srbije, "uhvaćen" je u kupovini odela. Član Privremenog organa Grada Beograda profesor Vladimir Obradović je od početka ove nedelje meta premijerke Srbije u ostavci i bivšeg poslanika  Milenka Jovanova, a od skoro i svih tabloida. Napadaju ga prikazujući fotografije na kojima je Obradović sa njima iz perioda kada je bio savetnik ministra za inovacije.

Srbija se od vladavine SNS-a bez ikakvog preterivanja može okarakterisati kao društvo medijskog linča. On se odvija po dobro uhodanom obrascu. Usmeren je prevashodno protiv onih koji su deklarisani kao politički oponenti sadašnjoj vlasti ili su kao takvi u jednom trenutku percipirani od strane iste te vlasti. Javni progon po pravilu započinje izjavama najviših nosilaca vlasti, a onda se kao glavni "izvođači radova“ javljaju tabloidi i njihovi glavni urednici, uz svesrdnu podršku svih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Šablon progona varira od slučaja do slučaja, tačnije značaja "mete", ali se u osnovi sastoji od kontinuiranog baratanja tvrdnjama sa potencijalno krivičnopravnim implikacijama, koje kao takve nisu potvrđene u zakonom predviđenom postupku. Nekome se naprosto prikači etiketa „lopov“, „silovatelj“, „ubica“, „saradnik mafije“, „pedofil“ , "alkos", sve dok se ta kvalifikacija u dovoljnoj meri "ne primi" u režimskoj javnosti za tu osobu.

Aleksandar Vučić je bacanje koske gladnima i ojađenima, da je glođu do iznemoglosti, nasledio iz vremena kad je bio ministar informisanja. Njegovi mediji nude surogat zajedništva i moralnosti. Medijski linč targetiranih pojedinaca okupira pažnju ljudi, koji se onda osećaju uhranjeno i moralno nadmoćno nad onima koji su u gorem položaju od njih.

Život  glasačkog tela SNS-a okupiran je izmišljenim problemima, na senzacionalistički način nametnutima kroz tabloidne medije. Savremeni autokrati, kao Vučić, tvrde da su oni jedini legitimni predstavnici naroda, to jest oni koji u ime naroda brane suštinske interese zemlje. Njegovi politički oponenti su korumpirani i ne mare za narod već samo za sopstveni džep - oni su pljačkaši, izdajnici, ološ, strani plaćenici...

Shodno tome, šta čeka opozicionare? Praćenje i fotografisanje u restoranima, prodavnicama, susreti sa prijateljima. Ako ih usnime da pazare kivi, biće strani plaćenici jer ne jedu budimke. Iz dana u dan čini se da dosežemo nove dimenzije dna i gubimo i to malo slobode što nam je preostalo i koju niko, ali baš niko neće odbraniti osim nas samih.

Put do slobode je, u svakom slučaju, predložen. 17. decembar. Nije ni to malo za početak.