"Škola nije izolovano ostrvo, živimo u zemlji nasilja"

- U našem istraživanju na uzorku od 20 škola analizirali smo njighove sajtove da bismo videli da li postoje ikakva obaveštenja o postojanju ovih timova i da li postoje godišnji izveštaji o radu, koji su važni jer su oni i izveštaji o ostvarivanju programa zaštite od nasilja. Od 20 škola 17 nije imalo objavljen godišnji izveštaj o radu, a takođe većina škola iako ima obavezu da ministarstvu dostavlja ove izveštaju to ne čini, a ako i čini, nema podataka o efikasnosti preventivnih mera - navodi u Danu uživo na televiziji N1 Ksenija Nikić.

Pojašnjava da "ako nemamo podatke o tome, ne znamo da li su mere delotvorne, da li je potrebna dodatna podrška".

Profesor psihologije Žarko Trebješanin podseća na staru izreku da "kad nešto nećete da rešite, vi napravite komisije i timove".

- Neću da kažem da ovo nije trebalo, ali činjenica je da ti timovi ne postoje u dosta škola, u čak 40 odsto ako se ne varam, a i tamo gde postoje, imate da nije transparentan rad, ne znate ni ko je u komisiji, nemate izveštaj. Takođe, nemate aktivno uključene učenike, već samo na papiru. Timovi mogu nešto da učine, ali to je otprilike kao što mogu i neki nastavnici - na individualnom nivou, ali nama trebaju sistemska rešenja, a njih nema - ocenjuje Trebješanin.

Dodaje da je nasilje problem čitavog društva i da se vlast posle majskih tragedija usmerila samo na to da ona nije kriva.

- Nije stvar u tome, ne treba ići samo na neku odbranu, da biste mogli zaista da rešavate neki problem morate jako dobro znati dijagnozu, a ona nije baš tako povoljna - poručuje.

Ističe da "škola nije izolovano ostrvo, živimo u zemlji nasilja, gde se neguje kultura nasilja".

- Ne treba zaboraviti koliko ima kriminala, ubistava po ulicama. Vi možete slučajno da se nađete u nekom kafiću, gde se nalazi neki kriminalac i da stradate - upozorava.

Ksenija Nikić apeluje da se nadležni posvete izradi plana prevencije, citirajući jednog od učenika iz jednog od timova koji je za Građanske inicijative rekao da nikad nisu dobili nikakav papir u kojem se kaže šta će da radi tim za prevenciju nasilja.

- Predstavnici učenika bi trebalo da budu deo ovih timova, ali u praksi to nije tako, i kada se uključe više su pasivni učesnici, nemaju ulogu u donošenju odluka - navodi Nikić.

Dodaje da je postojala nada posle Ribnikara da će država mnogo ozbiljnije shvatiti problem vršnjačkog nasilja i apelovala je na tužilaštvo da ispita sve motive nasilja.

Trebješanin, govoreći o korenima nasilja, kaže da se odmah spominje porodica, "naravno da i ona ima svoju odgovornost nesumnjivo, ali zaboravlja se da je porodica samo jedan od prenosnika socijalizacije, zaboravlja se da na adolescente mnogo više utiču vršnjaci i mediji, tu već slabi uticaj roditelja, šta su uradili do neke 12-13 godine svog deteta uradili su".

Kaže da su često uzori dece likovi iz medija.

- Treba analizarati motive, ali i načine njihovog ponašanja i često vidite da je to preslikano iz nekih rijaliti programa, serija. Mladi žive u virtuelnom svetu, u svetu onoga što vide na internetu. Oni imaju neke svoje uzore, i to su uglavnom oni najgori, koje prikazuju televizije sa nacionalnom frekvencijom, poput Pinka i Hepija - navodi Trebješanin.

Dodaje da su majski događaji osvestili ljude gde žive, da žive u svetu nasilja koje je nepodnošljivo, i onda su krenuli protesti.

- Da je vlast imala sluha, da nije bila samo u stavu samoodbrane, mogla je sa stručnjacima da napravi jedan dobar program. Sada je prilika da se društvo korenito menja - ističe i dodaje da koreni nasilja nisu zapravo ni u porodici ni u medijima, "onaj ko vlada stvara tu atmosferu, ovde je naopak čitav sistem vrednosti, imamo promociju arogancije, osionosti, bahatosti".

Ksenija Nikić je iznela preporuke Građanskih inicijativa, a to su da Ministarstvo prosvete pruži adekvatniju podršku školama da bi zaživeli ti timovi, da se učenici aktivno uključe u njihov rad, da se objavljuju statistički podaci o nasilju u svim školama na teritoriji Srbije, da na sajtu škola možemo da vidimo imena članova timova i njihove kontakt podatke, jer to uopšte nije transparentno i da se osigura da ti timovi budu mnogo transparentniji i odgovorniji i da se vidi da li škole uopšte imaju resurse za to.

- Naše istraživanje je pokazalo da uopšte nemaju - poručila je ona.