Rugaju se školskim drugarima zbog odeće: Da li su uniforme rešenje?

Trend među jutjuberima "koliko košta autfit", preselio se i u škole. Đaci masovno koriste aplikacije za skeniranje QR kodova na garederobi, zagledaju etikete kod vršnjaka kako bi se uverili da li je nešto "orginal ili fejk".

Porodice srednjeg i nižeg socijalnog statusa našle su se pod ogromnom pritiskom - kako deci da obezbede da se "ne razlikuju od svojih vršnjaka". Koliko je to teško najbolje znaju mame i tate koji imaju dva ili tri đaka u kući. Početak septembra obično za njih znači i podizanje novog kredita kako bi decu pripremili za polazak u školu.

Da u odevanju učenika nešto ozbiljno "škripi" svesni su svi - roditelji, nastavnici, direktori škola. Skoro sve osnovne i srednje škole pred početak školske godine dale su jasne instrukcije šta je dozvoljeno, a šta ne nositi na časovima. U kodeksu oblačenja stoji da su zabranjene helanke, kratke majice, bermude, ali i trenerke, dukserice sa kapuljačama.

U jednoj prestoničkoj školi u centru grada grupa roditelja pokrenula je peticiju da se uvedu uniforme, kako bi se smanjile socijalne razlike među decom. Zagovornici uniformi kao jednog od rešenja svesni su da to neće ići tako lako. Pozivaju se na razvijene zemlje poput Francuske, Norveške, Kanade, gde su uniforme obavezne u svim školama. Đaci obično imaju letnju i zimsku uniformu, uglavnom majice i dukserice sa amblemima škole.

Niška škola u kojoj su nastavnici prvi poneli uniforme

U niškoj OŠ "Radoje Domanović" učenici još ne nose uniforme, ali su ih pre njih obukli nastavnici i učitelji. Tako su prvi u Srbiji uveli ovaj kodeks oblačenja za zaposlene. U ovoj školi se intenzivno razgovaralo da se i učenicima uvedu uniforme, ali je korona sve zaustavila. Nadležni kažu da ohrabruje što su đaci i roditelji pozitivno reagovali na mogućnost uvođenja uniforme.

Prvačići u toj školi ove godine od opštine Medijana dobili su majice i bluze u plavoj boji, koje rado nose na časovima. Dušica Tričković, direktorka škole kaže da su prepozali "razne stilove oblačenja" i da se stalno vodila polemika šta je pristojno, a šta nije.

- Odlučili smo da kao ozbiljna institucija imamo svoj kodeks oblačenja. Da budemo jednaki po oblačenju, a različiti po načinu metoda i oblika rada sa decom. U tome smo uspeli. Doveli smo do višeg nivoa pristojnosti i podizanju ugleda prosvetnih radnika - navela je ona.

Socijalne razlike među decom i ko nosi kakvu garderobu, da li je brendirana ili ne u toj školi su prepoznali kao mogućnost za vršnjačko nasilje. Zato su krenuli sa tom idejom o uniformama. U toj niškoj osovnoj školi među prvima su ukinuli mobilne telefone na časovima. Prezadovoljni su efektom te mere. Kako kažu sada se deca više druže, smanjeno je digitalno nasilje.

- Efekti su da se deca druže, da je bolja saradnja sa roditeljima, ne preskače se nastavnik u komunikaciji. Smanjili smo digitalno nasilje. Preporučujem i roditeljima da se deca uspavljuju uz omiljenu igračku ili knjigu, a da telefoni budu dalje od kreveta - navela je Tričković.