Nećemo naučnike, hoćemo radnike i pune fabrike

Prilikom obilaska fabrika predsednika Srbije Aleksandra Vučića naročito oduševi veliki broj mladih koji rade, čak i deca od 17 godina, zahvaljujući dualnom obrazovanju. Na gotovo svakom svom proputovanju ne propusti da fabrike i nova radna mesta mogu da zadrže mlade ljude u unutrašnjosti Srbije i spreče njihov odlazak u inostranstvo.

Međutim, u državi socijalne nepravde ništa nije kako se čini na prvi pogled. Kad zvanična statistika meri pad nezaposlenosti mladih u Srbiji, događa se pad njihovih zarada i rast njihove životne nesigurnosti. Onoj deci koja ne vide budućnost u ovoj zemlji, koja ne mogu da se zaposle u struci, koja i ako rade, rade za niske zarade i o osamostaljivanju, kupovini stana, zasnivanju porodice i zajedničkog života mogu samo da sanjaju. Šta očekuje mlade u zemlji koja ne nudi mogućnosti za posao koji je siguran ekonomski, vremenski i u pogledu ostvarivanja radnih i socijalnih prava. Ovaj režim ima trenutno popularnu akciju - dajmo mladim parovima kuće na selu, neka kopaju i sade. Ali, šta ako ne bi svi to?

Uvidom u nekoliko istraživanja, otkriva se da veliki broj mladih radi u neformalnom sektoru, više od polovine (55%) onih koji rade za platu ima ugovore s ograničenim trajanjem, a razlog za privremenu zaposlenost je to što ne mogu da nađu stalan posao. Devet od deset mladih ima ugovore čije je trajanje kraće od godinu dana. To znači da će skoro sigurno posle tzoga postati nezaposleni i neće ostvariti pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti. Obrazovanje mladima u Srbiji nije garancija za zapošljavanje. Jednako teško do posla će doći nekvalifikovani i visokokvalifikovani, budući da su ove dve kategorije skoro pa izjednačene po stopi nezaposlenosti.

Vlast već odavno pokušava da progura ideju o mladim ljudima koji treba da se zaposle u fabrikama. Naravno, one gde su gazde Kinezi, Turci... U tim pričama oni ne spominju visoke položaje već one "rad na traci". U suštini, mladi su tu samo broj do kog treba doći da bi fabrika funkcionisala. U tu svrhu, preko režimskih medija se plasiraju vesti kako mladi ljudi neće da rade u školama kao nastavnici.

Navodno, to kažu podaci sa upisa na fakultete, na nastavničke smerove. Nema novih studenata ili ih ima jako malo na tim smerovima. Kao po pravilu, nigde se u tim vestima ne spominju mizerne plate u prosveti, ali i sam položaj nastavnika u obrazovanju.

Po toj logici, to je dobra vest. Jer, kada više ne bude imao ko da radi u školama kao prosvetni radnik, nećemo više imati ni škole. Sve ćemo da prekvalifikujemo i prebacimo u fabrike.