Martinoviću, nahrani 200.000 gladne dece Srbije

Porodice koje mole za finansijsku pomoć su za vlast skoro nevidljive sve dok ne povuku radikalne poteze - počine samoubistvo ili dignu ruku na najbliže. Zvanično, pola miliona ljudi, među kojima je 200.000 dece, živi ispod granica apsolutnog siromaštva i umire od gladi. Ministar Aleksandar Martinović je naveo da u kući hrani troje dece. 

Posle dugogodišnjeg poslaničkog staža, Aleksandar Martinović je seo u fotelju ministra, ali po tom osnovu ne dobija ni dinar. Sudeći po njegovoj imovinskoj karti, živi od nastavničko-istraživačkog posla na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Ćupriji, a zarađuje i po osnovu odborničke funkcije u Rumi. Ako tome dodamo funkciju člana Saveta na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, Martinović uspeva da obavlja pet poslova u pet gradova.

Tako na Pravnom fakultetu u Novom Sadu zarađuje ukupno 149.000 dinara. U njegovom izveštaju o imovini piše da je zapravo ova zarada rascepkana na tri dela - pa tako mesečno sa tog fakuleta prima po 70.000, 60.000 i 19.000 dinara, a sva tri prihoda dolaze od "nastavne i naučno-istraživačke delatnosti".

Martinović se nije odrekao posla ni na Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Ćupriji, zbog kog je, kako su mediji pisali, bez posla ostalo više nastavnika. Sudeći po zvaničnim podacima, on tamo radi od 2018. godine kao nastavnik i mesečno zarađuje 60.000 dinara. U imovinskoj karti Aleksandra Martinovića piše i da je odbornik u Skupštini opštine Ruma, gde mesečno zarađuje 25.000 dinara.

Mora se priznati da je u Srbiji, gde je nezaposlenost na vrlo visokom nivou prilično teško naći i jedan posao za jednu platu, a kamoli više. Koliko je dobio za brojanje parova bez dece, nije poznato. Oni koji ga poznaju, navode da ne bi bilo čudno da se honorara od toga odrekao u čast partije. On je spreman sve da uradi, za parče njegove ljubavi. Oni se nazivaju saborcima, kao da su u ratu. Međutim, ljubavi je sve manje, a i taj kome se divi, ne može se voleti. Sudeći po brojnim poslovnim angažmanima i po njegovom isticanju moralnih vrednosti, on je definitivno sinonim za nesklad. Pa. ipak, ako podsetimo da se on ne bavi kučićima, mačićima i pingvinima, mogao bi onda da se postara za gladnu decu Srbije.

Jer, gotovo svake nedelje se zatvori barem po jedna fabrika u Srbiji, ona koju su njegovi pajtosi otvarali uz fanfare, hleb i so. Tada barem 100 ljudi ostane bez posla. Ako svako od njih ima makar jedno dete, eto crne računice. Tako se politika države Srbije ovde sprovodi kao veština nemogućeg. Ona se svodi na odlaganje neminovnih odluka u nadi da odluke mogu biti izbegnute. Svoju mračnu priču o parovima bez dece, Martinović je maltene obrazložio kao pouzdan državnički stav. Saborci su ga podržali, izgrlili i aplaudirali mu kao nekoj razuzdanoj pevaljki ispod šatre.

Suviše malo za majstora gadosti.