Srbija danas: Maline bacamo, mleko prosipamo

Oko 700 malinara iz Arilja i Požege organizovali su protestnu vožnju zbog sramno niske cene "crvenog zlata". Malinari iz okoline Brusa takođe su održali protest u ovom mestu. Oni su blokirali magistralni put. Pojedini su prosipali maline iz gajbica na magistralni put. Ne tako davno, stotine proizvođača mleka iz cele Srbije prolilo je velike količine uvoznog mleka Nemanjinom ulicom u Beogradu. Dakle, Srbija je na pravom putu.

Mi smo tigar u regionu. Otvaraju se fabrike na sve stane, buši se zemlja, grade se putevi. I vlast poručuje, pogledajte malo pažljivije, nije onako gadno kako vam se čini, slušajte šta vam govorimo, napredujemo, zar ne vidite, ne zna se gde nam je kraj. Eto, jaku Srbiju niko ne voli, samo zato što je takva. Sunovrat je izvesno neizbežan. Nemušti dijalog u vrhu režima, koji nije nikad ni prestajao, svodi se samo na trivijalno poimanje neugasive alavosti. A sve je sadržano u neopisivo ružnom, ali praktičnom pojmu, koji glasi: „namirivanje“. Međutim, za one slabije upućene treba reći sledeće: namiruje se stoka a ne narod.

Kako će se ta „svakidašnja jadikovka“, u ovom slučaju malinara okončati u ovom času nije jasno. Malinari su samo povod. Jer, malo malo pa neko u Srbiji zatraži da ga država zaštiti od tržišta i tržišnih zakonitosti. Jedni traže da se zabrani uvoz, drugi da se povećaju carine, treći da država otkupi njihovu proizvodnju, četvrti da im se propišu veće cene, peti da im se dodele subvencije itd. Uglavnom, svi bi da nekako izbegnu konkurenciju. Pogotovo kad dolazi iz sveta. Tu se zaštita domaćih proizvođača, koju god robu da proizvode, od paradajza do mleka, smatra svetom dužnošću države. 

Ali, šta je trenutno važnije od izgradnji fudbalskih stadiona i povećanja plata i penzija na jesen? Mogu da nas održe samo velike ideje i projekti. Recimo da Novak Đoković uspešno završi pohod na osmu titulu Vimbldona. Kakvi malinari i mlekadžije. Vreme je godišnjih odmora, to svaka krava zna. Pa, kako onda "namiriti" malinare i ove druge?

Kao i do sada, vlast će pronaći nekog klovna. Samo, biti klovn u Srbiji, to je težak, ozbiljan, tužan posao, u kome umetnik gubi svoje lice i sebi stvara novo, a onda ga obriše na kraju predstave trudeći se da ga ne zamaže, što obično biva. Trag od prosutih malina se ne briše tako lako.

U međuvremenu, dok pijemo mleko iz Poljske a maline prosipamo po drumovima, ne primećujemo da je buđ ušla u naš lanac ishrane.