Kad se dignu kuka, motika i (IMT) traktori

- Poljoprivrednici Srbije počeće u više gradova Vojvodine i centralne Srbije da mehanizacijom blokiraju puteve do ispunjenja zahteva - rekao je predstavnik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Đoka Čurčić.

On je dodao da su se koordinatori više udruženja poljoprivrednika dogovorili da počnu da traktorima blokiraju puteve u Subotici, Novom Sadu, Požarevcu, Pančevu, Bogatiću, a razgovara se i o blokadama u gradovima centralne Srbije. Slika Srbije, koja inače liči na morbidni eskperiment ludog naučnika, dobila je na taj način nove nijanse pobune.

- Državi je poljoprivreda "zadnja rupa na svirali", pokušaće da nas razbiju tako što će nas podeliti među sobom, ali sad proteste radikalizujemo - rekao je Radoslav Adamović, poljoprivrednik iz Krčedina i predstavnik inicijative "Za spas poljoprivrede".

S druge strane, Vučić se sprda sa srpskim seljakom.

- Pogledajte sa kojim su traktorima nekad izlazili na ulice, a sa kojim danas. Danas su to najmoderniji traktori. To nije da se smejete, to je na ponos. A pri tome ih pozivam da razgovaraju u svakom trenutku, da rešavamo probleme, a politički problemi nas ne zanimaju. Spreman sam da saslušam i da učinim - naveo je Vučić nakon sednice Presedništva SNS-a.

Seljaci poručuju: "Nema on nama više šta da kaže".

Srpski seljak je biće čistoće, jasnoće pameti i moralnog stava kao i junaštva u vidu stalne spremnosti na borbu za pravdu i očuvanje onog što mu daje zemlja sa koje je ponikao. Srpski seljak je odavno ostavljen na raskršću nesigurnosti, neizvesnosti, poniženosti, svakoraznih vetrova i kijameta. Međutim, nekima je i to malo pa po našim paorima udaraju dodatno. Tako je i dalje jedna od najskaradnijih reči da bi se neko uvredio, ponizio i učinio manje značajnim: SELJAČINA. Bunt seljaka a i ponekog poštenog intelektualca, došao je iz stomaka, iz zapetljanih creva i od muke poremećenih ostalih organa za varenje. Postalo im je muka od ovdašnje vlasti.

Namirivanje stoke je najvažniji dnevni obred kod seljaka. Nema većeg greha nego ostaviti gladno i žedno marvinče, ili mu ne promeniti slamu ili leglo, ako je prostirka ispod njega mokra. Pitajte Anu Brnabić, ona je razgovarala sa poljoprivrednicima. Čekić ukršten sa srpom nekada je bio likovni simbol socijalizma, zajedničke utopije radnika i seljaka u pohodu ka pravdi i jednakosti. Danas više nema ni jednih ni drugih. Predsednika seljaci nerviraju, smetaju mu u istorijskim poduhvatima, oduzimaju vreme. Čine za njih sulude stvari, i on to više ne može da podnese. Ali on ima ideju. Ako zabrani i uguši pobunu paora, eto rešenja: nema seljaka, nema problema.

Da predsednik nauči istoriju. Te 1930. godine kočijaš kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, došao je sa tovarom grožđa iz vladarevih vinograda pred kapije Venčačke vinogradarske zadruge u selu Banja kraj Aranđelovca. Trebalo je da, kao i svi ostali, stane u red i čeka predaju grožđa. To je moglo da traje satima, čitavu noć, čak i po dva dana. Kraljev kočijaš se pobunio, jer, zašto bi kralj čekao red kao običan seljak. Pobuna nije dobro prošla, pa je kočijaš dobio batine i vraćen je u red. 

I, da. Zašto Aleksandar Vučić nije počasni živalj nekog sela u Srbiji? Zna seljak zašto.