Kako smo došli da tinejdžer naoružan ubije drugare iz škole?

Kako smo došli do ove situacije da tinejdžer uđe u školu naoružan i ubije drugare iz škole, nastavnicu i radnika obezbeđenja?

- Da, upravo je pitanje "kako smo došli?" svi zajedno možda i ključ odgovora. Nažalost, tema mentalnog zdravlja, posebne dece i adolescenata, preduzimanja mere prevencije vršnjačkog, porodičnog nasilja ne dolaze na red dok se ne desi neka tragedija. Kao da se uvek osvestimo kada dođe na red traženje krivca, tada smo svesni i rupa u sistemu i rijalitija i društvenih mreža, a suština je da to postoji i tinja u našem društvu, samo nikako da nam bude dovoljno važno da obratimo pažnju ili mislimo da će to neko drugi. Kako je do ovog događaja došlo, verovatno je dugačko klupko koje se neko vreme razmotavalo, ali niko nije primetio ili nije znao da reaguje. Nadamo se da je ovo momenat kada ćemo zaista preuzeti odgovornost za sebe i društvo kog smo deo, decu koja često ne mogu sama da nađu način da izađu na kraj sa izazovima sa kojima se suočavaju, sa svojim emocijama i ponašanjem. Tome služimo mi odrasli.
Deca istraumatizovana, roditelji očajni u tragediji koja ih je zadesila, kome se sada obratitii koga smatrati odgovornim za ovakav čin, medije, televiziju, formate koji se nude ili potražiti odgovorne u nama samima?

- "Potrebno je celo selo da se odgoji jedno dete". Svi smo mi kao pojedinci deo zajednice, šireg sistema koje je odgovorno za svako dete i okruženje koje na njega utiče. Svakako, niko nije ni sveznajući roditelj, ni nastavnik, lekar, psiholog... i svakome je potrebna podrška da se snadje u svojoj ulozi kako bismo mogli da prepoznamo na vreme šta se događa i nađemo pravovremeni odgovor - svako iz svoje oblasti delovanja. Najopasnije je u ovom trenutku da peremo ruke od odgovornosti i prebacujemo je dalje.

Koliko je važno u ovom trenutku poslati jaku poruku roditeljima podrške i jasne informacije kako postupati sa traumatizovanom decom koja treba da nastave sa odlaskom u školu?

- Veoma je važno podržati sve roditelje i učenike. Posledice ovog događaja ostaviće dubok trag u svima njima. Ovo su događaji posle kojih ne možemo ostati isti ni kao žrtve ni svedoci, pa ni samo društvo. Trebaće dosta vremena da se vratimo u običajne tokove, ali svakako promenjeni. Važno je da kao zajednica obratimo pažnju, ostanemo u temi na konstruktivan i odgovoran način, da bismo umanjili rizik da se ovakva tragedija ponovi.
Kako pružiti podršku deci sada i kako gledati na momka koji je ovakav počinio čin? Kako gledati na momka koji je učinio ovu tragediju katastrofalnih razmera?

- Uz dužno poštovanje porodica nastradalih čija je žrtva i tragedija neizmerna, vinovnika ovog događaja možemo posmatrati takođe kao žrtvu, jer govorimo o detetu od 14 godina. Verujemo da je teško ne upirati u njega kao u izvor bola, ali zapitajmo se koja količina bola i nemira se nalazila u njemu kada je ispoljena na ovakav način. Bojimo se da ako ga budemo posmatrali kao jedinog krivca, da ćemo u budućnosti propustiti šanse da reagujemo na vreme na adekvatan način.

Savet roditeljima i deci za kraj razgovora, kako da se nose sa celom situacijom sada i kako postupiti u ovako osetljivoj situaciji, a da se deca mogu opet osetiti bezbedno nakon nekog vremena i da li je to moguće?

- Najgore što možemo da uradimo za svoje mentalno zdravlje i mentalno zdravlje dece je da potiskujemo sve ono što osećamo i što ćemo osećati u narednom periodu. Mnoge kolege i savetovališta sada su ponudila i besplatnu psihološku podršku roditeljima i đacima i potrebno je podržati ih u tome. Prirodno je da nemamo kapacitet da se sami izborimo sa intenzivnim emocijama koje se sada javljaju, da ni deci nećemo znati kako da odgovorimo na sva pitanja, da ih umirimo i pomognemo im. Zato je stručna pomoć dobrodošla - zaključuju iz Centra za socijalno preventivne aktivnosti GRiG za Direktno.rs.