Pismo doktora medicine - volontera

Podvig lekara u KC Niš jeste za aplaudiranje, nije za osudu, ali sa druge pak strane povlači za sobom konsekvence koje znače posledičnu rehabilitaciju sistema prof. dr Tomice Milosavljevića. Sistem koji će biti pamćen kao najgori, po zabranjenom zapošljavanju lekara, volontiranjima do beskonačnosti, kao i volonterskim specijalizacijama. 

Građani ne znaju i ne shvataju da lekari po završenom medicinskom fakultetu volontiraju. Ne znaju da pripravnički staž nije plaćen. Ne znaju da kada ih dočeka mlada doktorka ili mlad doktor da je to u većini slučajeva volonter, a ne lekar programa 100 najboljih. Ne znaju da se nagomilana lista čekanja dešava upravo zbog nedostatka opreme, kadra, ali i zbog uzimanja odmora lekara i zdravstvenog osoblja. Ne znaju da ti isti volonteri rade u ime zaposlenih specijalista kojima ništa ne nedostaje. 

Lepo je što je prof. dr Milić kardiohirurg. Dakako to nije najteža hirurška grana, ali svako svoju oblast hvali. Lepo je što je volonterski odradio posao i priznao da je to njihova dužnost. Lepo je što to može da radi kada je ekonomski i zdravstveno situiran i iz svog doma odlazi na posao, nije podstanar, ne prati konkurse za zaposlenje i ne razmišlja da li ima do kraja meseca za hranu i režije. Uvaženi profesor kao i ostali građani koji podržavaju ovaj čin moraju znati da se nama lekarima volonterima sada nabija na nos da ne moramo biti zaposleni sa frazom „Kako ovi u Nišu rade džabe?“. 

Mi se nismo školovali da radimo džabe. Kako mi mladi lekari, tako niti prof. dr Milić i njegove kolege pre nas. UKC Niš je Univerzitetski Klinički Centar, a nije u stanju da zbrine traumatske pacijente i šalje ih za Beograd. Zbog čega to Univerzitetska ustanova to radi? Takođe, bez dozvole Ministarstva zdravlja Republike Srbije upuštati se u podvig sa mašinama koje, kako možemo saznati nisu niti odobrene za rad, predstavlja jedan problem i nešto što je na granici ili ludosti ili hrabrosti. Ko će spasiti sada kolegu anesteziologa koji je osuđen na kaznu zatvora?

Ovaj čin koji je pokrenuo domino efekat, kao što vidimo na primeru Dom zdravlja Aleksinac, koji je najavio proširenje svog rada i volontiranja, dodatno vodi ka rehabilitaciji već pomenutog zdravstvenog sistema prof. dr Tomice Milosavljevića uz već postojeće ponovne zabrane specijalizacija i odobravanja volonterskih specijalizacija koje su nešto nečuveno. Nezaposleno lice da plaća sebi školovanje i radi i šlepa specijaliste dok oni odlaze raditi u privatne ustanove.

Nije niko omalovažavao kardiohirurge niti prof. dr Milića, ako se nekoga omalovažava i dovodi u tu poziciju poniženja, to su lekari volonteri koji nemamo plate kao prof. dr Milić i svi ostali koji misle da je volontiranje „COOL“. 

Za kraj da ne zaboravimo i program 100 najboljih. Svakako da je pohvalno i poželjno da svako od nas ko je ostvario odličan prosek na fakultetu bude nagrađen. Naravno tu su i veštački stvoreni proseci i poklonjene ocene, no to ostavimo sad po strani. Držimo se suštine programa i zašto je faličan. Program nagrađuje tek diplomirane lekare, bez iskustva i to ne budu čak svi lekari na spisku, niti ih se sve sa spiska poziva na razgovor, niti svi dobiju radno mesto i specijalizaciju što su izrazili kao želju. Takođe je problematično i po lekare volontere sa završenim volonterskim specijalizacijama koji nisu mogli da se pojave na tom spisku što je opšte poznato godinama unazad, štaviše, pominjalo se i na debatama na kojima su učestvovali recimo prof. dr Ferenc Vicko odgovaravši na ta pitanja, kao i pokojni prof. dr Saša Živić, vrlo dobro poznati prof. dr Miliću. 

Gotov specijalista sa volonterskom specijalizacijom i iskustvom nema prednost i ne može da se zaposli pre tek diplomiranog lekara koji je izašao iz studentske klupe.  Dakako vrhunac apsurda jesu konkursi koji traže specijaliste i/ili lekare opšte prakse sa iskustvom i radnim stažom. Kako da se lekar volonterske specijalizacije zaposli na tim radnim mestima kada mu zvanično radni staž nije evidentiran? Dubokog sam uverenja da prof. dr Milić nije razmišljao o tim problemima niti o domino efektu koji će se postići, jer svi se vodimo pravilom da je pacijent na prvom mestu. Nažalost tako nam je kako nam je.

Kako smo došli do toga? Vrlo jednostavno. Svi lekari, pogotovo profesori na fakultetima koji ćute i dozvoljavaju da se tako šta dešava i da je robovlasnički sistem normalan, svi su odgovorni zašto nam je tako kako nam je. Za ovo nije kriva niti vlast niti političke partije, za ovo je kriva i odgovorna stručna javnost.Ukoliko se neko od koleginica i kolega volonterki i volontera uvredio ili se ne pronalazi u ovom tekstu, kao i ekipe sa biroa, neka primi izvinjenje.

Dr Fantom