Spisak mesta na otvorenom gde će pušenje biti zabranjeno, ako se usvoji Zakon

Ipak, kako Telegraf.rs saznaje iz Ministarstva zdravlja, zatvoreni prostori nisu jedina mesta u kojima bi pušenje moglo da bude zabranjeno. Na spisku se nalaze i visoko frekventni delovi gradova.

- Konzumiranje duvanskog dima i elektronskih cigareta biće zabranjeno na autobuskim stajalištima, dečijim igralištima i sportskim manifestacijama - potvrdila je za Telegraf.rs pomoćnica minisatrke zdravlja Jelena Janković.

S obzirom na to da je veliki broj Beograđana naveo da će radije ostati kod kuće nego sedeti u kafiću, velike su šanse da ova odluka naiđe na veliko neodobravanje javnosti, nakon što su ugostitelji već nekoliko puta osudili i predlog zabrane pušenja u zatvorenim prostorima. Kao ključni razlog za ovo navode koronavirus koji im je prepolovio primanja i ostavio dugove kao i činjenicu da pušači čine oko 70 odsto posetilaca noćnih klubova.

Kako je naveo predsednik Udruženja barova i noćnih klubova Miša Relić, dve godine ugostiteljima je rad bio onemogućen, a za sve to vreme plaćali su račune, doprinose i rente. Većina vlasnika još uvek nije uspela da izmiri dugove iz tog perioda, te smatra da bi ovakav zakon doveo do novog udara na njihov džep.

- Ako se izglasa taj i takav zakon o potpunoj zabrani pušenja, kojem se protivi 95 odsto ugostitelja i ne podržava ga javno mnjenje, makar onaj deo koji ide u restorane, klubove i kafiće, onda bi trebalo da se limitira na sve osim upravo na restorane, barove i klubove kao što je to učinjeno u većem broju država prilikom inicajalnog donošenja zakona. 2010. godine za samo par dana 80.000 građana potpisalo je inicijativu da se dozvoli odvajanje pušackih i nepušackih zona u ugostiteljskim objektima, odnosno izbor između (ne)pušackog lokala za ugostitelje. Noćni klubovi i barovi, restorani, pa i kafići nisu nužnost. Kod nas dolaze punoletni ljudi i većinski pusaci. 70% naših gostiju u klubovima puši. Ovo se posebno odnosi na nas, noćne barove i klubove koji radimo posle 21 sat - objasnio je sagovornik.

On dodaje da bi umesto potpune zabrane bolja opcija bila edukacija maloletnika ili čak potpuna zabrana prodaje duvanskih proizvoda za one koji imaju manje od 18 godina.

- Deca mojih prijatelja mi kažu da se po školama puše elektronske cigarete, popularni vejp. Šta radimo tim povodom? Zašto energiju i novac ne usmerimo na edukaciju dece, da se zabrani prodaja njima, nije eksplicitno zabranjena prodaja e-cigareta deci, a ne da odrasle osobe, koje su svesne štetnih posledica svojih navika, bilo da je to alkohol ili pušenje, prisiljavate i ograničavate im njihova prava i slobodu izbora. Na trafikama se kupuju cigare. Znači legalan su proizvod - kaže Relić.

Mišljenja građana podeljena

Kako su Beograđani naveli, i dalje sumnjaju da će ovaj zakon uopšte stupiti na snagu, a pojedinci kažu da će pre prošetati nego sedeti unutar kafića u kom im pušenje nije dozvoljeno.

- Neću posećivati kafiće ako se usvoji takav zakon, pre ću ostati kod kuće ili šetati - rekao je jedan stariji sugrađanin.

Ipak, ima i onih koji će nastaviti da posećuju zatvorene prostore i konzumaciju duvanskog dima smanjiti.

- Moram, šta ću. Izaći ću napolje da pušim. Nisam za taj zakon, ali šta drugo preostaje - navodi Beograđanka, dok drugi dodaju da će odlaziti teška srca.