Isplativije im da BACE nego da doniraju hranu!

Problem bacanja hrane nije rezervisan samo za Srbiju. Podaci pokazuju da trećina ukupno proizvedene hrane u svetu, što je oko 1,3 milijade tona godišnje, završi u smeću. Na taj način nepovratno se gubi čak 700 milijardi evra, prenosi RTS.Trošak je daleko veći, ako se zna da je hrana veliki zagađivač, tj. da doprinosi emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte od osam do deset procenata.

Neke evropske zemlje već su se uhvatile ukoštac sa ovim problemom, pa su zakonima i raznim propisima zabranile bacanje jestive hrane.
Tako je, na primer, u Francuskoj, u kojoj se godišnje bacalo 7,1 milion tona hrane, od pre tri godine obaveza supermarketa, velikih distributera i proizvođača da hranu koja se ne proda ili koja je pred istekom roka trajanja poklone humanitarnim organizacijama i javnim kuhinjama.

U Španiji se od prodavnica i restorana traži da smanje cene proizvoda kojima isitiče rok, dok su i oni i školski restorani i menze u bolnicama i fabrikama u obavezi da doniraju hranu koja neće biti korišćena.

Nepojedenu hranu gosti restorana mogu u "kesama za ljubimce" da ponesu i nahrane životinje. Predviđeno je, takođe, da sve ono što se ni tako ne upotrebi dalje preradi u stočnu hranu. Za kršenje ovih odredaba propisane su novčane kazne i do nekoliko desetina hiljada evra.Srbija bi, kada već teži članstvu u Evropskoj uniji, mogla da usvoji mnoge dobre evropske prakse kada je odnos prema hrani u pitanju. Recimo da se pojednostavi doniranje, što bi bilo dobro i za one koji daju i za one kojima je hrana neophodna.

Uostalom da li je bolje da gladni hranu dobijaju na kontrolisanim punktovima ili da je traže, pronalaze i uzimaju iz kontejnera?