Hipokrat za lekare, medije i javnost

Pitam se gde su to bile i odakle su se ponovo te bolesti vratile, kada su u Srbiji prisutne stalno. Ljudi su zaprepašćeni i pitaju se kako to da su se, eto ponovo i odjednom pojavile sve te strašne bolesti prošlih vekova. "Epidemija je porast obolevanja od neke bolesti neuobičajen po broju slučajeva, vremenu, mestu i zahvaćenom stanovništvu" - Ovo je definicija epidemije kada je reč o zaraznim bolestima.

U Srbiji sada imamo epidemiju gripa i kovid 19, a epidemija morbila je još uvek u lokalnim okvirima. Novinari i nemedicinsko stanovništvo ne moraju baš da budu upućeni i da znaju mnogo toga iz medicine. Ali je nedopustivo da lekari govore i pišu (ako su autentično citirani), na način koji baš nije primeren, da nam se ove, iskorenjene bolesti ponovo vraćaju, izgubivši iz vida da ove bolesti nikada nisu bile iskorenjene.
Pa krenimo redom:

- Epidemija kovid 19 je u Srbiji proglašena 6. marta 2020. godine, još uvek traje. U međuvremenu je u javnost plasirano bezbroj netačnih informacija, što zbog prvobitnog nedovoljnog poznavanja bolesti, što zbog nepromišljenosti ili namernog prikrivanja podataka. Ovde ću se zadržati samo na senzacionalističkim medijskim naslovima o strašnim sojevima virusa korona kao što su: "Deltakron", "Stelt", "Kraken", "Kentaurus koji hara i nosi sve pred sobom". Ovo su samo neke od mnogobrojnih podvarijanti omikron soja koji je aktuelan u Srbiji i celom svetu. A kolokvijalna imena su izmišljena i ne odgovaraju naučnim i zvaničnim oznakama Svetske zdravstvene organizacije, koja u svojoj nomenklaturi koristi slova grčkog alfabeta i kombinacije slova i brojeva kojima se obeležavaju varijante omikron soja koronavirusa. Tabloidni naslovi imaju za cilj da podignu čitanost, a za posledicu neosnovano širenje panike i podrivanje ionako niskog poverenja u zdravstveni sistem.
- Epidemija morbila je u Srbiji bila samo godinu dana pre pojave epidemije virusa korona. Pojavila se kao posledica jako niskog obuhvata MMR vakcinom, 2017. i 2018. godine, kada je oko 5.800 osoba obolelo, a 15, nažalost, preminulo. Iz istog razloga se u januaru 2023. godine pojavila epidemija morbila, za sada lokalizovana na dva grada: Smederevo i Novi Sad, sa ogromnom verovatnoćom da će se proširiti i na druga područja. Taj podatak jeste veoma zabrinjavajući i prosto je neverovatno koliko roditelja, nevakcinisanjem dece rizikuju njihovo zdravlje i život.
- Epidemiju gripa imamo svake godine, slabije ili jače izraženu. Predhodne dve godine praktično nije ni bilo gripa, jer je bio potisnut korona virusom, a i izvesno poštovanje nefarmakoloških mera uticalo je na to da se grip ne širi kao ranije.

- Sifilis je polno prenosiva bolest koja je u prošlosti bila široko rasprostranjena i koja je odnela na hiljade života. Ova bolest nikada nije iskorenjena. Zadnjih desetak godina je došlo do povećanja broja inficiranih i obolelih u svetu, Evropi i Srbiji. Prema podacima Instituta "Batut", u Srbiji je u 2021. godini registrovan najveći broj zaraženih sifilisom u poslednjih 10 godina – 238 osoba, 2019. i 2018. godine je bilo više od 200 slučajeva i to je značajan porast u odnosu na 2012. godinu kada je registrovano 93 obolele osobe. Prema dosadašnjim podacima Instituta Batut, nema indicija da će broj prijavljenih u 2022. godini biti veći u odnosu na 2021. godinu. Dakle, porast ove bolesti se beleži više od deset godina unazad i kod nas i u svetu, ali po novinskim naslovima, deluje kao da su se sve zaraze ovoga sveta odjednom obrušile na Srbiju.

- Konačno, "povratak tuberkuloze" koja je navodno bila iskorenjena!? Pošto je ovo oblast kojom se bavim decenijama, to mi daje pravo da apelujem pre svega na lekare, zatim na novinare i građane da se uzdrže od negativnih komentara o ovoj bolesti, i posebno o pacijentima koji se od nje leče. Tuberkuloza je još uvek jako rasprostranjena bolest naročito u siromašnim i zemljama u razvoju. Od tuberkuloze godišnje u svetu oboli 10 miliona ljudi, od toga preko milion dece, a umre oko 1,5 miliona ljudi godišnje. U Srbiji je zadnjih decenija tuberkuloza u padu iz godine u godinu. Zadnjih 15 godina broj novoobolelih se smanjuje za oko 10 odsto godišnje, i sada je stopa obolevanja 4 obolela na 100.000 stanovnika, što Srbiju svrstava u državu sa niskom stopom obolevanja (Institut Batut).
U apsolutnim brojevima, broj obolelih se kreće u okvirima od nekoliko stotina.

-2021. godine je ukupan broj obolelih bio 259 osoba. Od toga u Beogradu 88 pacijenta;
-2020. godine, ukupan broj obolelih u Srbiji je bio 314, od toga u Beogradu 101 pacijent;
-2019. godine, u Srbiji broj prijavljenih je iznosio 623, od toga u Beogradu 166 osobe.

Broj obolele dece od 0-18 godina zadnjih pet godina se kreće između 5-16 na godišnjem nivou.

Smrtnost od tuberkuloze zadnjih tri godina je bila oko 9 smrtnih slučajeva na godišnjem nivou i to uglavnom od pridruženih bolesti ili kod onih koji odbijaju da se leče i pored svih preduzetih mera predviđenih zakonom. U januaru 2023. godine u Novom Pazaru je kod devetoro dece dijagnostikovana tuberkuloza. Ta vest je odjeknula i uznemirila mnoge građane, koji su smatrali da je ova bolest iskorenjena. Razbolelo se po troje dece iz dve porodice i njihova tri vršnjaka. Znači, radi se o infekciji iz porodičnih kontakata. Kada se radi o javnom zdravlju, ovaj podatak ne bi trebalo da bude alarmantan, jer se slična lokalna epidemija dogodila i 2013, 2014. i 2016. godine, kada je 16 srednjoškolaca bilo inficirano. Ali i iz drugih gradova se povremeno pojavi poneko žarište sa većim brojem obolelih. Povremeno i sporadično ima i obolele dece iz Beograda.
Tačno je da se tuberkuloza javlja mnogo češće u zemljama i oblastima gde je životni standard nizak, gde vlada siromaštvo, glad i loši higijenski uslovi. Ali to nije pravilo. Mi ne znamo iz kakvih porodica potiču obolela deca i time ne treba da se bavi javnost i mediji, već epidemiološke službe koje su nadležne za to i koje su taj posao uspešno obavile. U Novom Pazaru ima nešto više obolelih nego u drugim područjima, ali nije mnogo bolja situacija ni u Mačvanskom okrugu. Ubedljivo najveći broj obolelih je svake godine upravo u Beogradu i svi ovi podaci se mogu naći na sajtu Instituta za javno zdravlje Batut.

Tokom svog višedecenijskog pulmološkog staža, lečila sam na stotine pacijenata od tuberkuloze. Bilo ih je najrazličitijih i iz svih mogućih kategorija: i siromašnih i zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci, beskućnika, zatvorenika, vojnika, profesora, studenata, obolelih od psihičkih bolesti, trudnica, mladih, starih, muškaraca i žena. Mnogi od njih nisu bili ni siromašni, ni gladni, ni higijenski zapušteni. Naprotiv, bilo je među njima mnogo, po svemu izuzetnih ljudi. Takođe, više lekara, pulmologa i zdravstvenih radnika je bolovalo od tuberkuloze kao profesionalne bolesti, jer su je dobili lečeći ove pacijente.

Bolest nikada nije iskorenjena nigde u svetu ni u Srbiji, samo se vrlo malo pisalo o njoj jer se drži pod dobrom kontrolom i njome se bave pulmololozi koji su za to usko specijalizovani. Od tuberkuloze se može razboleti svako u nekom trenutku pada imuniteta!
Nažalost, mnogi su požurili da pronađu "krivce" za "povratak" sifilisa i tuberkuloze i da na taj način po ko zna koji put diskriminišu pojedine kategorije stanovnika. Prevencija sifilisa i drugih polno prenosivih bolesti zasniva se na zdravstvenoj prosvećenosti, korišćenju zaštite tokom seksualnih odnosa i odgovornom ponašanju. Zato apelujem na sve zdravstvene radnike, medije, na sve građane da poštuju ove i sve druge pacijente, njihove lekare i zdravstvene radnike koji učestvuju u njihovom lečenju. Nisu sve zarazne bolesti ni iste, ni slične, i nikako se ne sme diskriminisati ni jedna bolest a najmanje bolesnici.

Za lekare, mada sigurno znaju, podsetnik iz Hipokratove zakletve: "U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politička ili klasna pripadnost. Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog početka I pod pretnjom neću dozvoliti da se koriste moja medicinska znanja, suprotna zakonima humanosti. Ovo obećavam svečano, slobodno pozivajući se na svoju čast".

Dr Slavica Plavšić