Direktno.rs saznaje: Tomica Radovanović u BIA!

Da je izvesno vreme, tačnije u drugoj polovini 2021. godine imao podršku u vladajućoj strukturi, svedoči i to što je upravo Radovanović, a ne ni tadašnji direktor policije Vladimir Rebić (da, srpska policije je nekada imala direktora) ni Bogdan Pušić, u to vreme načelnik Uprave kriminalističke policije MUP RS, gostovao na TV Prva i javnost upoznao sa time da je u MUP postojala paralelna struktura koja je prisluškivala predsednika Srbije Aleksandra Vučića!

Radovanović, koji nije propustio priliku da pohvali Vučića i Vulina, tada je obelodanio da su paralelne strukture stvorene u vreme kada je ministar policije bio Nebojša Stefanović, kao i da "slučaj Jovanjica (najveća plantaža marihuane u Evropi), ne može da odvoji od afere prisluškivanja predsednika Vučića".
- Ubeđen sam i tvrdim da je u MUP-u formirana paralelna struktura sa precizno odabranim ljudima, koji su uspostavili svoju obaveštajnu mrežu kod finansijskih moćnika, tajkuna. Kako kod organizovanih kriminalnih grupa na teritoriji Beograda, a i na teritoriji Srbije sa ciljem stvaranja jedne obaveštajne mreže, a cilj je bio prikupljanje podataka o predsedniku Vučiću i užim članovima njegove porodice - tvrdio je Tomica Radovanović 8. oktobra 2021. godine.Tada je naveo i da "postoji logistička podrška i jedne zapadne obaveštajne službe", kao i da su "paralelne strukture formirane za vreme ministra Nebojše Stefanovića".

- Prelomna tačka bila je put ministra Stefanovića u SAD zbog slučaja Gvantanamo - rekao je Radovanović, koji je i sam prisustvovao tim sastancima, pokušavajući da objasni da je "verovatno iz tih kontakata proizašla i dalja saradnja".

Samo nedelju dana posle toga, predsednik Vučić je u jednom TV intervjuu rekao da mu je upravo "Tomica Radovanović otkrio zaveru u bivšem vrhu MUP-a, ali da mu on u početku nije verovao jer nije hteo da bude paranoičan. Od raskrinkavanja tih paralelnih struktura nije bilo ništa, do danas niko nije procesuiran. Međutim, pred kraj mandata Vladimira Rebića na mestu direktora policije, ti medijski nastupi trebalo je da Radovanoviću daju "vetar u leđa" u izboru za prvog čoveka Direkcije policije.

Narednih meseci kako je vlast odugovlačila sa raspisivanjem izbora za novog direktora, tako su i šanse Radovanovića postajale sve manje. Da su Radovanovićeve šanse totalno splasnule moglo se zaključiti već u aprilu 2022. godine kada ga je jedan provladin tabloid optužio da je po nalogu bivšeg ministra Nebojše Stefanovića ojadio Fond Gvantanamo, tačnije da je uzeo novac koji je Amerika uplaćivala našem MUP na ime troškova smeštaja i obezbeđivanja zatvorenika koje su SAD, po međunarodnom sporazumu, poslale u Srbiju. To nije bila jedino što je provladin tabloid zamerao Radovanoviću, već ga je optužio i da je "namestio" hapšenje Slobodanu Malešiću, tadašnjem načelniku novosadske policije (ujedno i pomoćniku direktora) i to upravo iz razloga jer je ovaj otkrio da je uzeo pare iz fonda, ali i da bi ga "eliminisao" iz konkurencije za upražnjeno mesto direktora policije.
Istrage navoda provladih tabloida, naravno, nije bilo, a Radovanović je još nekoliko meseci rukovodio SSIM-om. Međutim, Bratislav Gašić, koji je 26. oktobra prošle godine preuzeo MUP od Vulina, Radovanovića nije video na tom položaju pa ga je smenio, tačnije zamenio jednim od svojih dojučerašnjih saradnika iz BIA. Da ne treba da brine o svojom profesionalnoj budućnosti pobrinuo se Radovanovićev bivši šef Aleksandar Vulin, koji ga je odmah primio pod svoje okrilje u BIA, službu na čijem je čelu odnedavno.

Sistem "ako nije dobar za MUP, dobar je za BIA i obrnuto" prisutan je poslednjih dana u srpskim službama bezbednosti. Tačnije, nakon što su se rotirali na pozicijama direktora BIA i ministra policije, Bratislav Gašić i Aleksandra Vulin su sa sobom u novu službu poveli saradnike sa kojima su donedavno radili u BIA, odnosno MUP. Pitanje je kako ovakvo mešanje karata može da utiče na obe službe, posebno ako smo u ne tako davnoj prošlosti imali problema sa ljudima koji su menjali službe. To takođe ukazuje i na veliki problem koji vlada među "profesionalcima" koji se više vezuju za političare na čelu službi, važnije im je da prate razvojni put ministra ili direktora, nego da rade ono za šta su plaćeni - da brinu o bezbednosti običnih građana i države.