U Srbiji mnogi nemaju 15 godina staža, kako u penziju?

Muškarci u Srbiji mogu da se penzionišu sa 65 godina i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Starosna granica za žene je 63 i po godine i takođe 15 godina staža.

Bez obzira na pol, građani mogu da se penzionišu i sa 45 godina staža, koliko god da su stari.

Međutim, istrživanje UN pokazuje da penzionisanje za čak oko 150.000 ljudi „koči“ upravo manjak staža.

Naime, građani koji su radili manje - makar to bilo i 14 godina, a za sve to vreme uredno plaćali doprinose, nemaju pravo ni na kakvu penziju.

Kako ističe Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju vrlo jasno određuje da su dva uslova za odlazak u penziju godine starosti i radnog staža. Ko je radio makar i dan manje ispod granice - nema pravo na penziju.

Gordana Matković, programska direktorka Centra za socijalnu politiku i bivša ministarka u Vladi Zorana Đinđića, kaže za Novu da ne postoji mogućnost za bilo koji iznos penzije ili naknade bez dovoljno godina staža.

Ona objašnjava da i većina drugih zemalja ima minimalan broj godina staža, a za primer države koja nema, navodi Nemačku.

Jedan od doprinosa koje poslodavac plaća za svoje zaposlene jeste doprinos za slučaj nezaposlenosti. Mario Reljanović upravo ovo iznosi kao potencijalno rešenje, ali postoji nekoliko „caka“.

- Postoji mogućnost da ako ste radili 13 ili 14 godina, budete u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ali najviše dve godine - objašnjava Reljanović.

U praksi, to znači da građanina koji nemaju dovoljno staža u tom periodu NSZ „pokriva“ sa malom naknadom i uplaćuje doprinose.

- Međutim, ovo pravo se stiče samo ako ispunjavate specifične uslove. Jedan od njih je da su doprinosi za slučaj nezaposlenosti bili uplaćivani 12 meseci neprekidno, ili 12 meseci sa prekidima, ali ‘unutar’ 18 meseci - navodi Reljanović.

On dodaje da problem može da predstavlja to što se pažnja obraća i na razlog odlaženja sa poslednjeg radnog mesta.

- Uslov se ispunjava ako je građanin prestao da radi jer je bio tehnološki višak, ako je firma u kojoj je radio prestala da postoji, ako mu je istekao ugovor na određeno a poslodavac ga nije produžio i slično. Međutim, ako je zaposleni sam dao otkaz, onda gubi ovo pravo - objašnjava Reljanović.

Reljanović takođe objašnjava da osim modela penzije koji se koristi u Srbiji, postoji i drugi koji kod nas nije zaživeo, a predstavlja dobro rešenje.

- Kod nas se kolokvijalno taj model zove socijalna penzija. U svetu to znači da svaka osoba starija od 65 ili 70 godina, zavisno od države, automatski dobija penziju - kaže on.

Od svih građana Srbije, kaže Reljanović, uslove za penzionisanje najčešće ne ispunjavaju oni koji su se bavili samostalnim delatnostima i poljoprivrednici.

- Poljoprivredna penzija je uvedena, ali ne za one poljoprivrednike koji nisu plaćali doprinose, a njih ima dosta - kaže Reljanović.

Takođe, veliki broj ljudi koji ne ispunjavaju uslove za penziju su zapravo bili zaposleni, ali nisu znali da poslodavac nije plaćao poreze i doprinose.

Mnogi sami uplaćuju doprinose ako im nedostaje još koji mesec do 15 godina staža. Samostalnom uplatom doprinosa penzijski staž vam teče i mimo perioda u kome ste radno angažovani.

U Republici Srbiji ova mogućnost uvedena je 2003. godine, a od tada do danas doprinose za penzijski staž samostalno je uplaćivalo ukupno oko 236.400 lica. U ovom trenutku više od 19.000 građana samostalno uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.